Potražnja za stanovima u Beogradu prvi put je drastično pala u odnosu na ponudu, ali to nije uticalo na značajniji pad cena nekretnina. Kvadrat stambenog prostora u prestonici, u zavisnosti od lokacije i kvalitete stana i dalje košta od 1.200 do čak 4.000 evra.
Prodaja stanova gotovo potpuno je zaustavljena prvenstveno zbog ekonomske krize, nedostupnosti bankarskih kredita i visokih kamata. U odnosu na jun, kupaca je manje za 60 odsto, a vlasnici agencije za promet nekretnina kažu da se prodati stanovi u poslednjih mesec dana više sporadična pojava. U januaru je u dvomilionskom Beogradu zaključeno samo 27 kupoprodajnih ugovora. Tako nepovoljna sitauacija nije zabeležena još od 1999. godine, kada je zemlja bila u potpunoj izolaciji i kada je zemlja bila izložena besomučnom bombardovanju.
Gladno tržište Beograda
Broj novoizgrađanih stanova na godišnjem nivou kreće se oko 6.000 do 6.500, što je „kap u moru“ za gladno tržište Beograda. Nepostojanje velikih stranih investitora učinilo je da iako nema prodaje, cene stanova miruju, za razliku od susednih zemalja poput Bugarske i Rumunije, gde su cene nekretnina znatno niže. Cene u Bugarskoj su za 50 odsto niže nego u Srbiji, dok su u Rumuniji niže za čak 60 odsto.
Trenutno u centralnim beogradskim opštinama prodaje se oko 300 starih i dvestotinak stanova u izgradnji. Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika za promet nekretnina priznaje da je tržište praktično zamrlo, a da su prodaje stanova drastično proređene.
– Nakon izjava nekih političara i nesavesnih agenata za prodaju nekretnina u smislu „nemojte sada kupovati, sačekajte, krediti su nepovoljni, visoke kamate i slično“, sve je stalo, ali cene stanova ostale su na istom nivou. promet je zamro. Kvadrat stana u Beogradu i dalje se kreće od 1.200 na periferiji do do 4.000 evra u centru grada – kaže Sekulić.
Istine radi, ističe on, do korekcije cena za oko desetak odsto naniže došlo je samo u perifernim naseljima Beograda, poput Mirijeva, Vidikovca, Rakovice…
Ništa nije bolja situacija nije ni u drugim gradovima Srbije gde je takođe drastično opala potražnja za stanovima. Ako je za utehu potražnja za nekretninama pala je i u susednim zemljama. U Hrvatskoj je prodaja prepolovljena, ali su cene pale tek za pet odsto. U Bosni i Hercegovini, takođe. Spaho LJajić, iz sarajevske agencije za promet nekretnina ističe da se cene u centru Sarajeva trenutno kreću od 1.750 evra do 2.000 evra.
Potražnja za stanovima pala je i u Banjaluci do 50 odsto, a u ovom trenutku tržište je bukvalno zamrlo.
Papreni Vračar
U Beogradu po visini cena prednjači Stari grad, gde se cena kvadrata kreće od 2.700 do 4.000 evra, na Vračaru oko Svetosavskog hrama je od 3.000 do 3.500 evra, kod „Beogradske arene“, kvadrat košta od 2.700 do 3.200 evra.
Najjeftiniji stanovi su u Železniku, Sremčici, Zemun polju, Batajnici gde kvadrat košta od 900 do 1.100 evra, dok je prigradska opština Barajevo najjeftinija sa 500 do 600 evra po kvadratu stambenog prostora.
Prema rečima agenata za prodaju nekretnina cene stanova u Banjaluci su pale za dvadesetak odsto i sada se kvadrat u centru grada može kupiti za 1.000 do 1.500 evra.
Prodaja stanova pala je i Mostaru, dok je potražnja za rentom opala. Nakon pada cena za oko 20 odsto, stanovi u centru koštaju od 950 do 1.000 evra po kvadratu. Cene stanova u Brčkom iznose od 500 do 650 evra po metru kvadratnom za stare stanove, te 650 evra do 750 za kvadrat u novogradnji.
Kaća Lazarević, iz beogradske agencije „Alka“ navodi da država mora da da podsticaj za izgradnju stanova.
– činjenica je da građevinski materijal nikada nije bio jeftiniji, ali država mora da se odrekne PDV na stanove, ali i gradska uprava prepolovi nadoknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja sa jednom trećinom, a nekada i više učestvuje u ceni novoizgrađenog kvadrata – kaže Lazarević.
Prema njenoj oceni, hitno bi moralo da se ubrza izdavanje dozvola za gradnju, a sva papirologija, ne bi smela da traje duže od dva meseca.
Premijer Srbije Mirko Cvetković je najavio da će država kroz subvencionisane stambene kredite stimulisati stanogradnju. Kupci novih stanova će i pre proleća moći, prema Cvetkovićevim rečima da računaju na jeftinije kredite od onih koji se sada nude na tržištu.
Jeftinije u Crnoj Gori
Iako je pala potražnja za kupovinom nekretnina, cene stanova u Crnoj Gori miruju. Tako za kvadrat stambenog prostora u novogradnji u Podgorici treba izdvojiti od 1.500 do 3.500 evra, dok su cene stanova na primorju počele da padaju. Prema agencijskim podacima, kvadrat stana u Budvi je sa 4.500 evra pao na 3.000 evra, dok se u delu preko magistrale stan može kupiti i za 1.800 evra po kvadratu.
– Država će možda već tokom februara obezbediti jeftinije kredite za kupovinu novih stanova u izgradnji, po sličnom modelu, koji je primenjivala subvencionišući kamate za kreditiranje privrede i potrošačke zajmove – objasnio je Cvetković.
Na razaradi ovog programa, čiji je cilj da se zaposle građevinari i obore cene nekretnina, uveliko se, kako tvrde u vladi, radi, kao i na paketu mera za investicije u infrastrukturu, koji će obezbediti dodatna radna mesta i dati podsticaj domaćoj proizvodnji.
Ministarka finansija Diana Dragutinović je potvrdila da će biti usvojen i ovogodišnji program za subvencionisanje stambenih kredita posredstvom Nacionalne korporacije. Tim programom predviđeno je manje sredstava nego lane, a kriterijumi će biti nešto restriktivniji.
Do tada građanima ostaje da nastave sa podstanarskim mukama ili da uzimaju skupe bankarske kredite.
Krajem prošle godine, banke su zbog neplaćanja rata oduzele oko 250 automobila plaćenih lizingom, a ista situacija sledi i u slučaju neplaćanja stambenih kredita. Kako su za „Vesti“ rekli u Udruženju banaka Srbije nemaju informacije da li je nekom oduzet stan zbog nemogućnosti otplate kredita.
Kreditni biro, niti bilo koja institucija ne vodi evidenciju o takvim slučajevima, mada se ne isključuje mogućnost da se to nekom već desilo.
Beograd 1.250-4.000
Beograd periferija 600-1.100
Novi Sad 850-2.500
Niš 750-1.300
Kragujevac 700-1.450
Bor 500
Sarajevo 1.000-2.000
Banjaluka 1.000-1.500
