Danas mi je drug koji je nekoliko godina mlađi od mene rekao: „Razmišljao sam ovih dana o vama i nekako mi deluje kao da je to što vi imate bebu privremena uloga. Kao da se igrate nečega. Jer, u ovim mojim godinama, sve je neka prolazna epizoda.“ Razmišljam o sebi u njegovim godinama, kad je stvarno sve bilo samo epizoda. Svaki dan mogućnost izmišljanja neke nove ja. Danas volim pank, sutra ga mrzim, danas imam šiške, sutra ih nemam. Menjam outfite, momke i drugarice. Svaki dan prerastem stotinu sebe. Imam dvanaest života.
Sad sam postala mama i to je prva ja koja sam postala preko noći ali koju neću preko noći prerasti. Nije privremena uloga ali se definitivno osećam kao da se igram. Igram se da imam bebu, da sam mama, da non-stop dojim, da mi kroz majicu probijaju fleke od mleka, da se pitam da li je normalno da beba toliko bljucka, da ne spava, da suviše spava. Igram se dopisivanja s drugim mamama na Viberu. Ogovaramo bebe. Igram se kad perem i peglam njen minijaturni veš.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 145