Stevan V. Popović (1845—1918)

**

DIDAKTIČNOST I POUČNOST U PESMAMA I PRIČAMA ZA DECU STEVANA V. POPOVIĆA

Rezime: Stevan V. Popović (1845—1918) zauzima značajno mesto u srpskoj književnosti za decu XIX veka. Pisao je pesme i priče, ali je njegov najveći doprinos u sastavljanju i objavljivanju zbirki namenjenih deci. Prvi je u srpskoj književnosti za decu priredio zbirku pesama Venac pesama (Pešta, 1872), osnovao biblioteku Dečiji svet, a potom izdavao zbirke mešovitog karaktera kojima je zahvatio pesme, pripovetke, različite prozne sastave, kao i dela iz narodne književnosti. Njegove pripovetke za decu karakteriše didaktičnost. Često su to narativne nastavne jedinice kojima je Stevan V. Popović zašao u sistem obrazovanja. Prozna dela su mu direktna pouka koju sugeriše deci na vrlo jednostavan način i na očiglednom primeru. Poučnost i didaktičnost je bila karakteristika ne samo Popovićevog proznog stvaralaštva, već je u to vreme bila naglašeno obeležje i drugih stvaralaca u oblasti književnosti za decu.
 
Ključne reči: Stevan V. Popović, književnost za decu, zbirke za decu, pesma, priča, didaktičnost, narativna nastavna jedinica.

Jedan od vrednih poslenika među Srbima u Ugarskoj u drugoj polovini XIX veka bio je i Stevan V. Popović, čovek neobične energije, koji je okupljao radnike na svim poljima kulturnog života i usmeravao ih ka jednom cilju — jačanju srpskog naroda na njegovom putu ka boljoj budućnosti. Rasprostro je Popović svoja interesovanja u oblasti književnosti, obrazovanja, politike i izdavaštva.
 
Iako se školovanjem opredelio za prava, sudbina ga je odvela na put vaspitanja i obrazovanja omladine, što je on s ljubavlju i oduševljenjem radio. Kao đak Karlovačke gimnazije poučavao je decu mlađeg uzrasta i sticao dragocena iskustva u obrazovanju ne pomišljajući tada da će mu to biti životno opredeljenje. Kao direktor Srpske osnovne škole u Budimu, nadzornik srpskih škola Budimsko-bačke dijece ze i kao nadzornik Tekelijanuma, mogao je svoj pedagoški rad da pretoči u praktičan u direktnom kontaktu sa omladinom. Nije se zadovoljio samo svojim redovnim poslom, već je širio prosvetu u srpskom narodu putem listova koje je izdavao, uređivao i prevodio. Sveskom za pedagogiju Škola i život, koju je štampao još 1868. godine, ukazao je na značaj vaspitanja i obrazovanja za napredak jednog naroda. Prvu zbirku pesama za decu Venac pesama izdao je u Pešti 1872.
 
Stevana V. Popovića je, kao i Jovana Jovanovića Zmaja, dr Đorđe Natošević privoleo da piše za decu. O tome sam Popović kaže: „Pravi tvorac srpske novije dečje književnosti — jeste neumrli i veliki srpski pedagog dr Đorđe Natošević Ba/ba. On je izveo i Čika – Jovu Zmaja i mene na to polje naše književnosti, pobudio i oduševio nas je da pišemo za srpsku decu, a utro puta tom našem radu — preporođajem srpske napredne škole.¹„
 
Značajno je da je Popović prvi u našoj književnosti za decu sačinio antologije pesama i pripovedaka, da je ponudio deci literaturu u kojoj je didaktičnost bila prevashodni cilj. Mlada čitalačka publika dobila je svoju literaturu. Pored didaktičnosti, njegove zbirke nosile su obeležje snažnog rodoljublja. Popović u svojoj prozi i poeziji poetizuje prirodu, životinjski svet, rad, uz poruke: „kako ko radi, onako mu i biva“ i „dobro se dobrim vraća“.
 
O potrebi književnih dela za odrasliju decu Popović je pisao u Srpskim ilustrovanim novinama², u rubrici Književnost, ukazujući na jaz između književnih dela za decu i književnih dela za odrasle, kao i na nedostatak knjiga za omladinu od 12 do 15 godina. Na razmišljanje o potrebi književnih dela namenjenih deci navela ga je knjiga Petra Despotovića Život Dimitrija Obradovića, koji je u kaluđerstvu prozvan Dositije, koja je priređena za srpsku omladinu. Popović je bio mišljenja da će omladina knjigu rado prihvatiti, jer je i dečiji list Radovan, koji je on izdavao 1876. godine, bio rado čitan, baš zbog zapisa o Dositejevom životu. Ovakvim mišljenjem Popović se pokazao kao dobar poznavalac tadašnjih prilika u našoj književnosti.
 
U Srpskoj narodnoj školi, u prikazu knjige Dečiji svet, on ističe značaj književnosti za vaspitanje i obrazovanje dece: „U naprednijih naroda, sretnija su i deca. Znanje i obrazovanost, što deca dobijaju po školama dopunjuje i razvija u njih valjana dečija književnost. U celoj našoj književnosti jedva ima deset knjiga pisanih za decu, što ih možemo mirnom savešću dati u dečije ruke. Krajnje je vreme da sistematski otpočnemo knjigom razvijati srpsku decu — budući srpski narod„³
 
Popović u zbirkama za decu objavljuje prozu i poeziju uz lepe ilustracije, kako bi dopunio vaspitanje i obrazovanje srpske dece zanimljivim poukama i praktičnim znanjem. Zbirka Venac pesama sadrži pesme sa temama: o bogu, prirodi, životu, vrlinama, srpstvu, slobodi. Zanimljivom poetskom pričom, dečijim jezikom, daje se pouka značajna za obrazovanje i vaspitanje malenih čitalaca.
 
Popović je objavio još nekoliko antologija pesama za decu: Božićni dar, Veliki srpski deklamator, Srpski deklamator, Male gusle i antologiju pripovedaka Mali svet. Povodom pravoslavnih praznika objavio je prigodne zbirke: Polaženik, Badnjak i Božić, koje su sadržajem ukazivale na značaj pravoslavnih praznika, pa su i vremenski podešene da se pojave pred praznik.
 
Zbirke Slike i prilike, Dan i noć, Dani odmora, Dečije radovanje, Radovan i Biser cveće su mešovitog karaktera. Ilustracije u njima imale su pored estetske i poučnu vrednost. Popović ih je, kao i Zmaj, uzimao iz stranih dečjih listova, uglavnom nemačkih, a pokušao je i sa originalnim ilustracijama koje je jedno vreme radio Milivoj Mauković.
 
Stevan V. Popović se kretao u okvirima preuzetim motivski i idejno iz strane književnosti za decu, ali je značajno da je svoje zbirke oplemenio delima iz narodne književnosti, srpskom narodnom poezijom, zagonetkama, poslovicama i basnama, koje je posebno cenio zbog poučnosti. U zbirke je uvrstio dela različitih autora, kojima je zajednička jednostavnost oblika i prosvetiteljsko — pedagoška funkcija.
 
Veći broj Popovićevih pripovedaka je literarno anemičan, sasvim podređen vaspitnom i didaktičkom efektu, ali i pored toga njegovo majstorsko opisivanje prirode, pejzaža Fruške Gore, fascinantnih slika pojedinih ptica, dostižu kulminaciju u doživljavanju pojedinih situacija.
 
U nizu pripovedaka za decu Popović je moralističan i didaktičan. Delio je svoje junake na dobre i loše, njihove postupke na dobre i rđave. Prozni radovi su mu slični. Način pripovedanja mu je isti, a prisutna je i poučno — vaspitna tenzija pripovedanja. Prozni tekstovi koji su čisto obrazovnog karaktera imaju zadatak da pokažu učiteljima kako na jednostavan i lak način treba da poučavaju decu. Kao nadzornik srpskih škola nije se mogao u svom književnom radu oteti vaspitno-obrazovnom cilju. Upoređujući dobre i loše postupke dece, on ne kažnjava dete koje je učinilo nešto loše, on jednostavno slika dobar postupak stavljajući ga naspram lošeg, ističe pouku i ostavlja detetu da se opredeli za dobro ili loše, predstavljajući mu šta donosi jedno, a šta drugo. Situacija je uvek konkretna, dete je često do te mere konkretizovano da mu je navedeno ime i prezime. Ono je u različitim situacijama; stavljeno je u odnos prema prirodi, prema životinjama, drugoj deci, roditeljima, braći, sestrama, učitelju. Pripovetke za decu Stevana V. Popovića karakteriše razvučenost radnje, tendencija i moralisanje. One poučavaju u saznajnom i moralnom smislu, a vaspitavaju u racionalnom, religijskom i nacionalnom duhu. Kraći prozni tekstovi su čisto obrazovnog karaktera (o vodenoj pari, o lanu, pirinču, krtini, kredicama), kao i moralnog (kako se ponaša dete dok ruča, kako se ophodi sa roditeljima).

Pripovetke za decu Stevana V. Popovića su uglavnom obrazovnog karaktera, neizbežno poučne, dok je manji broj sa bledunjavim sadržajem, sveden često na opise situacija. U pripovetke obrazovnog karaktera, koje su praktične narativne nastavne jedinice, mogu se svrstati: Proleće, Moj orao, Slep a vidi, Bela kreda, Naš mali dobrotvor, Slavku o slavuju, Gromobran, U proleće, Daleki put, Golubovi, Lasta, Ptičije gnezdo, O muvi, Munja, Korov, Gornjak, Sunčevi zraci, Vodena para, Oblaci, Vetar u sobi, Orlovo gnezdo i dr. Ovim pripovetkama Popović zalazi u sistem obrazovanja i na jednostavan, praktičan, i deci pristupačan način, objašnjava prirodne pojave i svet koji ih okružuje.
 
U poučnim pripovetkama u kojima dominira moralisanje često se u naslovu prepoznaje pouka: U dobru se ne ponesi, Svaka tica na svom gnezdu najjača, Pametniji popušta, Ne sveti se, Govori istinu, Ne hvali dan pre večeri.
 
Pouka je naglašena i u naslovima crtica: Dete koje voli svojega učitelja, Dete koje ne voli svojega učitelja, Dete koje se učtivo ponaša za stolom, Dete koje se rđavo ponaša za stolom, Dete koje voli svoga brata, Dete koje je nepristojno.
 
Popović se ostvarivao u prozi u mnogo većoj meri nego u poeziji. Pedagoški rad utkao je u književna dela težeći da sve što napiše bude u službi pedagoške ideje, da bude primenljivo u životu.
 
Najveći broj pesama objavio je u Vencu pesama, a potom u zbirkama Slike i prilike i Polaženik. Pesmama je zahvatao različite teme: prirodu, životinje, rodoljublje, rad. Priroda je njegova ljubav i on je opeva veselo, razigrano posebno u pesmi Volim, koja asocira na Zmajev ditiramb prirodi Ala je lep ovaj svet. U pesmama Šuma i U šumici pesnik se sjedinjuje sa prirodom, nosi je u sebi, što u njemu kulminira neizmernom radošću. Opisivao je prirodu pesmom i pričom, naglašavajući njena obeležja, spajajući lepo i korisno. U Popovićevim pesmama o životinjama: Dete i roda, Mrav, Tica, Rajko i ribica, Živini, Kradljivac i pseto, markirane su osobine tih životinja uz pouku koju deca treba da prepoznaju i prihvate: roda odlazi u toplije krajeve zimi; mrav je vredan i brižan; ptica čuva svoje gnezdo i hrani mlade; ribica je mudra; pas je veran.
 
Popovićeve rodoljubive pesme Domovina i Junak ispunjene su emotivnim nabojem ljubavi prema domovini i slobodi i mogu se smatrati njegovim najlepšim pesmama. Uz snažno rodoljubivo osećanje prisutna je pouka da će u borbi za slobodu junak ponosno dati život uz saznanje da će večno živeti kroz svoj junački podvig.
 
Pesme Rano, rani, Kovaču i Moje selo objavio je Popović u zbirci Slike i prilike. Pouka je prisutna, pesnik ukazuje da je rano ustajanje dobro za zdravlje i uspešan posao, da rad čoveka snaži, da sloga ljudi doprinosi sreći celog naroda. Kruna svih pesnikovih želja je da se radost i sreća prenese na ceo njegov narod: „Dobri Bog će dati/k’o što moje selo/Bit’ će Srpstvo celo!„

Pesme Hristos se rodi! Naš pozdrav srpskoj deci, Tičice u zimu, Majstor od zanata i Sestrica i brata, različite po tematici objavljene su pod pseudonimom Braca Radovan u zbirci Polaženik.
 
Kao što je u Popovićevoj poeziji naglašena didaktičnost, ona je neizbežna i u njegovoj prozi. Njegove pripovetke za decu su narativne nastavne jedinice kojima je Popović zašao u sistem obrazovanja. Prozna dela za decu su mu direktna pouka koju sugeriše deci na vrlo jednostavan način i na očiglednom primeru. Poučnost i didaktičnost je bila karakteristika ne samo Popovićevog proznog stvaralaštva, već je u to vreme bila naglašeno obeležje i drugih stvaralaca u oblasti književnosti za decu tog vremena.

Dr Mara Knežević
Pedagoški fakultet
Sombor

_________________

⁰¹ Stevan V. Popović, O sebi, Povodom pedesetogodišnjice Zmajevog rada, Brankovo kolo, 1899, str. 753.
⁰² Stevan V. Popović, Život Dimitrija Obradovića koji je u kaluđerstvu nazvan Dositije, od Petra Despotovića, Srpske ilustrovane novine, Novi Sad, 1882, br. 17.
⁰³ Stevan V. Popović, Srpska narodna škola, 1871, str. 347.

STRUČNI ČLANAK
PROFESSIONAL PAPER
UDK: 371.3::821.163.41 Popović S.
BIBLID: 0353—7129,12(2007)1, p.179—188