Čitaoci Nedeljnika usvojili su kao dobru naviku da uz svaki novi broj svog omiljenog magazina jednom mesečno čitaju i Le Monde Diplomatique. Časopis za intelektualnu elitu, kako ga često opisuju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik i nije prošao četvrtak da ne dobijemo makar jednu poruku ili mejl sa pitanjem: „Kad će Mond?“
Mond se vratio u naše živote i biblioteke, ali u online izdanju. Na sajtu Le Monde Diplomatique, u saradnji sa Nedeljnikom, možete na srpskom čitati nove brojeve i čitavu arhivu prestižnog lista.
Novi broj časopisa Le Monde Diplomatique je stigao! Pogledajte neke od tema koje vas čekaju u septembarskom broju.
piše Serž Alimi
Naglo ubacivanje Kamale Haris u američku predsedničku kampanju ne garantuje neuspeh njenog republikanskog suparnika. Kritike Donalda Trampa izgubile su svoj nekadašnji uticaj. On se sada oslanja na biračko telo koje u njemu vidi pobednika naroda koji je prezren od progresističke elite, i na ujedinjenu stranku koja veliča svaku njegovu reč ili delo.
Bivši predsednik Donald Tramp mrzi neočekivane preokrete čiji on nije kovač, pogotovo ako zbog njih gubi novac: „Potrošili smo 100 miliona dolara u borbi protiv ludog Džoa Bajdena i, odjednom, oni odlučiše da ga smene.“
Nije to bilo jedino iznenađenje ovog leta. Za manje od mesec dana, između 27. juna i 21. jula, televizijska rasprava između dva glavna suparnika otkrila je krajnju slabost predsednika Džozefa Bajdena, Tramp je izbegao pokušaj ubistva, lideri demokratske stranke naterali su svog zvaničnog kandidata, koji je pobedio na primarnim partijskim izborima, da povuče svoju kandidaturu u korist svoje potpredsednice (iako se prema tadašnjim anketama pokazala mnogo nepopularnijom od njega). No i to je ubrzo bilo promenjeno. Kamala Haris smatrana je neiskrenim oportunistom, jer je sva sijala od radosti. Demokrate su se tada prisetile da je himna njihove stranke, nasleđena od Nju Dila (engl. New Deal), bila Happy Days Are Here Again („Opet stižu srećni dani“).
Od 15. do 18. jula, međutim, prednost su imali njihovi protivnici, okupljeni na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji u Milvokiju (država Viskonsin). Njujork tajms, postavši aktivistički dnevni list Demokratske stranke, tužno je objasnio situaciju: „Republikanci ujedinjeni oko Trampa, a ajkule oko Bajdena“. Bivši predsednik, nezadovoljan što je svog naslednika „uništio“ u debati koju je ovaj, međutim, sâm tražio, uspeo je na kraju da baci u zaborav sudska gonjenja tako što je preživeo pokušaj ubistva 13. jula. Ustao je i, krvav, s pesnicom ka plavom nebu i sa američkom zastavom u pozadini, vikao: „fight, fight, fight“ („Borba, borba, borba!“). Neskroman i izuzetno vešt kada je u pitanju izazivanje šok efekta, novi vrhovni borac američke desnice očekivao je da će mu se aktivisti tokom konvencije bacati na kolena. Tako je i bilo.
Osam godina ranije, Tramp je uvredio ženu Teda Kruza, njegovog tadašnjeg republikanskog konkurenta, rekavši da je ružna i da se prodala banci Goldman Saks. Još je i tvrdio da je otac teksaškog senatora bio umešan u ubistvo Džona Kenedija. Kruz je obavestio delegate da ga je pomilovao, svečano izgovarajući prve reči svog govora u Milvokiju: „Bog blagoslovio Donalda Džona Trampa!“ Pobednički kandidat, uglavnom, ne prisustvuje prvih nekoliko dana konvencije, kako bi napravio dramatičan ulazak neposredno pre nego što prihvati svoju nominaciju. Sa Trampom to nije bio slučaj, za njega se ne veže nijedno pravilo. Svake večeri bio je prisutan, previjenog uveta, da uživa u pohvalama koje su mu servirali, uključujući i pohvale od njegovih brojnih članova porodice. Preživljavanje atentata učvrstilo je njegov narativ progonjene osobe – od strane demokrata, medija, poreskih organa, suda, a sada i od strane ovog čudnog snajperiste od kog je bio tako slabo zaštićen.
Obrušavanje međunarodne pravde na Tel Aviv
piše An-Sesil Rober
„Nezakonito“, „diskriminatorno“, „zloupotreba“… U detaljno iznesenom mišljenju, donetom 19. jula ove godine, Međunarodni sud pravde (MSP) osuđuje izraelsku okupaciju i kolonizaciju palestinskih teritorija. Odbacujući argumente Tel Aviva i Vašingtona, ovaj sud „međunarodnu zajednicu“ ne ostavlja puno prostora za dvosmislene interpretacije.
„Pravni zemljotres“, „mišljenje koje će obeležiti istoriju“, „ostala sam bez reči“… Ovo su neke od reakcija pravnika na mišljenje koje je MSP izneo 19. jula ove godine o „pravnim posledicama proizašlim iz izraelskih politika i praksi na okupiranim palestinskim teritorijama, uključujući Istočni Jerusalim“. Po zahtevu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) iz decembra 2022. godine, najviša pravosudna institucija UN-a precizirala je nekoliko pravnih tačaka koje su godinama suprotstavljale Izrael i njegove saveznike zagovornicima palestinske stvari.
Nakon dugog podsećanja na opšti kontekst (istorija, niz odluka i međunarodnih intervencija), Sud smatra da je okupacija Zapadne obale, Istočnog Jerusalima i Pojasa Gaze – koji čine „jednu i jedinstvenu teritorijalnu celinu, čije se jedinstvo, kontinuitet i integritet moraju čuvati i poštovati“ – „nezakonita“ zbog svojih modaliteta i trajanja. Važna napomena: iako se 2005. godine Izrael povukao iz Gaze, ova institucija smatra da Pojas Gaze i dalje predstavlja okupiranu teritoriju jer Izrael zadržava „mogućnost da vrši, i nastavlja da vrši, određene suštinske prerogative (…), uključujući kontrolu kopnenih, pomorskih i vazdušnih granica, nametanje ograničenja na kretanje ljudi i robe, naplatu uvoznih i izvoznih poreza i vojnu kontrolu nad tampon zonom (…). Ovo je postalo još očiglednije nakon 7. oktobra 2023. godine“. Prema mišljenju pravnika Johana Sufija, najveća posledica je ta da je „Izraelu onemogućeno da se pozove na član 51 Povelje UN-a, koji se odnosi na legitimnu odbranu (…) jer se to pravo ne odnosi na okupirane teritorije.“
Kako rat u Ukrajini stvara nestabilnost na Arktiku
piše Didije Ortolan
Svetske ekonomske aktivnosti i trgovinske razmene utiču na Arktik. Veoma osetljiva životna sredina ove oblasti trpi posledice međunarodnih kriza, čak i kad im je epicentar na hiljade kilometara daleko. Kao što je slučaj sa ratom u Ukrajini, koji odjekuje sve do Severnog pola.
Arktička oblast je kolateralna šteta konflikta koji je Moskva započela 24. februara 2022. Ne toliko zbog sve veće vojne mobilizacije, pre zbog već dvogodišnje paralize tela koja upravljaju Arktikom. Ovakva situacija utiče na političku stabilnost veoma osetljivog prostora, ali i na naučna istraživanja koja su neophodna za razumevanje klimatskih fenomena i zaštite ovog područja. Rat je takođe izmenio pomorski transport ugljovodonika, te se ustalila upotreba Severnog pomorskog puta, koji prolazi kroz ovu osetljivu sredinu. Nepredviđena posledica je što su Sjedinjene Države promenile svoje planove koji se odnose na potraživanja skoro 500.000 km2 kontinentalnog praga u Čukotskom i Boforovom moru.
Kraj Hladnog rata doveo je do jednog specifičnog sistema upravljanja. Arktički savet, osnovan 1996, okuplja osam država arktičke zone (to su Kanada, Danska zbog Grenlanda, Sjedinjene Države, Finska, Island, Norveška, Rusija, Švedska), predstavnike šest organizacija autohtonih naroda iz te oblasti i 13 država posmatrača, među kojima je i Francuska, a koje učestvuju u radnim grupama. Ovaj međuvladin forum sarađuje na zajedničkim temama poput zaštite životne sredine. Samo države iz arktičke zone mogu da donose odluke i naizmenično preuzimaju predsedništvo Savetom na dve godine. Ruska Federacija preuzela je predsedništvo 2021. koje je trebalo da se završi 2023.
Izraelsko društvo između nadmenosti i očaja
piše Silvan Sipel
Napad 7. oktobra razbio je mit o nepobedivoj vojsci, na kom se zasnivao osećaj sigurnosti izraelskog stanovništva. U stanju šoka, društvo se prepušta želji za osvetom, iako bez uverenja da je uništenje Hamasa ostvariv cilj. Za to vreme, vladino srljanje podstiče strah od nestanka države Izrael.
UTel Avivu i Zapadnom Jerusalimu, kafići su i dalje prepuni. Ispija se espreso i jedu kroasani s bademima. Uveče, večeraju paštašutu. Rat? A da, rat… Priča se o tome, naravno. Iznova se vraćaju na šok tog prokletog 7. oktobra 2023, na to zaprepašćenje zbog vojske koja je bila tako moćna, a onda odjednom tako nemoćna. Ipak, brzo se vraćaju na druge brige. Zašto pričati o ratu? Gaza je tako daleko (sedamdeset kilometara od Tel Aviva…) i rat je tako depresivan. „Od svega me najviše zapanjuje“, kaže filmski režiser Erez Peri, bivši direktor katedre za film na Univerzitetu u Sderotu, nadomak enklave, „brzina kojom se naše društvo prilagodilo. U baštama kafića sve je ostalo isto.“
Ipak, „mnogi su pali u stanje duboke frustracije i ludačkog besa. Kolektivno ogorčenje je na vrhuncu“. Nejtan Tral, nedavni dobitnik Pulicerove nagrade, izraelsko-američki pisac, rezimira: „Kafići su puni? Jesu. Lako je ‘nevideti’ Palestince iz udobnosti naših života. Istovremeno je jasno da je izraelsko stanovništvo zahvatila opšta depresija.“
Nova, „konzervativna levica“ izaziva politički potres u Nemačkoj
pišu Pjer Ramber i Peter Vahl
Regionalni izbori koji su se održali u Tiringiji i Saksoniji, pokrajinama na teritoriji bivše Istočne Nemačke (Tiringija, Saksonija), potvrdili su ne samo snažan uspon krajnje desnice, već i Saveza Sara Vagenkneht (BSW), levičarske partije osnovane u januaru ove godine, sa svojim osobenim političkim usmerenjem: progresivnim u socijalnom i ekonomskom domenu, a konzervativnim u pogledu društveno-kulturnih pitanja. Šta, tačno, predstavlja, u političkom smislu BSW?
Levica? Kakva levica? Od januara ove godine, jedna partija u Nemačkoj nudi odgovor na staro pitanje. Radi se o Savezu Sara Vagenkneht za razum i pravdu (BSW). Bivša liderka partije Die Linke (Levica), otcepljenjem je konačno rešila orijentacijske sukobe koji su godinama podrivali rad stranke. Ta nova politička formacija odnosi sa sobom desetak poslanika i izaziva veliku pažnju u javnosti. Sara Vagenkneht, nekadašnja komunistička aktivistkinja, izvrsna intelektualka, veoma popularna na istoku zemlje, gde je i rođena, konačno može da sprovede u delo politička uverenja koja predstavlja. Radi se o „konzervativnoj levici“ koja pravi zaokret u odnosu na progresivno, urbano i obrazovano biračko telo Zelenih: ona je levo orijentisana u domenu socijalnih pitanja, konzervativna u pogledu društvenih i imigrantskih pitanja, naklonjena određenom vidu suvereniteta unutar Evropske unije, kritična prema Severnoatlantskom savezu (NATO) i novom nemačkom militarizmu, beskompromisna u odbrani slobode govora. To je plan koji može da iznese jedna „istinski narodna partija“, sposobna da – kako se Vagenkneht nada – „dopre do većine“ i da gubitnike globalizacije odvrati od krajnje desnice.
„Louis Vuitton, istinski pobednik Olimpijskih igara u Parizu“
piše Pjer Ramber
Kad pevaš nag i ofarban u plavo, u korpi s cvećem i s parčetom rokfor sira, da li se u tome kristališe francuski genije, ili se time, naprotiv, dokazuje kapitulacija snage javnosti pred satanskom moći degenerisanih umetnika? Kada ovakva ekstravagantna polemika zasiti medijski prostor, prvo se postavljaju granice te kule od peska gde su se zaraćene strane pokrvile u dozvoljenom neslaganju. Zapaljive razmene mišljenja u štampi, televizijski studiji na ivici eksplozije, prenaelektisani jutarnji radio programi idu jedan za drugim. I, magično, sve ostalo nestaje.
Tako je sa bezbednosnim pijanstvom u Parizu, Potemkinovom gradu izloženom „socijalnom čišćenju“ s proterivanjem 12.500 beskućnika iz oblasti Il de Frans, regionu kome pripada Pariz, ograđenom, barikadiranom, pod svakodnevnim nadzorom 55.000 policajaca, žandarma i vojnika, obaveštavanih putem metode prepoznavanja lica u metrou i nadzora stanovništva dronovima. Pravo na slobodno kretanje uslovljeno je pametnim kodovima gradskih vlasti, stalnim proverama identiteta, milionima administrativnih istraga koje vode sigurnosne službe, a koje su na televizijskom dnevniku od strane ministra unutrašnjih poslova najavljene kao republikanski trijumf: dok se zanoveta o Seni i Poslednjoj večeri, novinarstvo, samoproklamovani čuvar javnih sloboda, tiho prihvata normalizaciju policijske države.
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Post Views: 334
