Kada su svi odlazili, Aleksandar Mijatović iz sela Bare kod Požarevca, vratio se iz Austrije i posvetio se poljoprivredi. Malo po malo, došao je do 300 hektara koje obrađuje, od toga 50 ima u svom posedu.
"Počeo sam sa malim traktorom, sa jeftinom mehanizacijom. Krpili smo se. Radili i danju i noću, ali kredite sam maksimalno izbegavao", seća se Aleksandar svojih početaka. "A kada se desi neka dobra godina, kupe se njive, drugi traktor i povećavalo se imanje."
U Braničevskom okrugu poljoprivrednici su oduvek radili uglavnom ono što su imali, do desetak hektara. Poslednjih godina, došlo je do znatnog ukrupnjavanja poseda, na kojima se uglavnom gaji kukuruz, pšenica i suncokret.
"Posle 2000. godine, dosta mladih je otišlo u inostranstvo posle bombardovanja, promena, sređivanja viza. Tako da su ostala staračka domaćinstva koja su davala u zakup", objašnjava Tomica Petrović iz Kasidola koji obrađuje 67 hektara od čega je 23 u njegovom vlasništvu. "I krenulo je nešto na bolje, stabilnije vreme i cene, subvencije. Tako da se od tada gazdinstvo širilo iz godine u godinu.
U Braničevskom okrugu obradive površine zauzimaju 260.000 hektara, što je više od polovine. Pre samo deset godina, veliki deo tog plodnog zemljišta bio je u parlogu. Sada ga nema dovoljno za sve koji žele da rade.
"Ljudi koji dođu iz inostranstva u penziju, rade dok mogu, kad prestanu, onda se mi otimamo za tih pet, šest, deset hektara, nebitno", kaže Mijatović.
Ukrupnjavanje poseda dovelo je i do povećanja cena zakupa zemljišta do neisplativosti, što uz smanjene subvencije i nestabilne cene proizvoda ume da optereti ratare.
Cena zakupa skočila je sa 20, 30, 50 evra po hektaru na 150, 200, pa čak negde i 250, gde zemlju obrađuje više ljudi iz jednog sela.
"Sa rodom od ove godine, ipak se isplati. Ostajemo u poslu", kaže Tomica Petrović.
Za stiške poljoprivrednike važi da najteže odustaju. I uvek se nadaju dobroj godini.
rts.pozarevac@rts.rs
+381 12 211 466
