Dobili smo nedavno lepu vest da je grupa izviđača u okolini Bitolja pronašla grobove srpskih vojnika iz 1918. godine. To groblje je fotografisano, registrovano, i na proleće ćemo ga obnoviti. Pokazalo se da oko Bitolja ima još mnogo pojedinačnih srpskih grobnica. Nastavićemo istraživanja, jer želimo da registrujemo sve srpske grobnice u inostranstvu – kaže dr Miro čavaljuga, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku.
Kako smo saznali u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, u 40 država Evrope, Azije, Afrike, Australije i Severne Amerike nalaze se 554 srpska groblja i vojna memorijala. A ima ih još neotkrivenih, pa je veoma teško utvrditi tačan broj grobova naših ratnika iz balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.
Sve do pre nekoliko godina u Srbiji, što zbog nemara države, što zbog siromaštva i neorganizovanosti, nije postojao registar srpske baštine u svetu. Otkako su se 2003. godine u proces popisivanja uključili Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, započela je i državna briga o ovim srpskim spomenicima.
– O ovim srpskim tragovima u svetu brine država i narod. Ministarstvo za dijasporu ima registar svih memorijala, grobalja, hramova i spomenika u svetu. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku posebno brine o ratnim memorijalima, dok Srpska pravoslavna crkva vodi računa o svojim crkvenim grobljima. I sam narod čuva svoje svetinje i spomenike. Značajan deo srpskih memorijala je danas u pristojnom stanju.
Najpoznatiji srpski vojni memorijal je kosturnica na Zejtinliku u Solunu, koji se verno čuva i štiti već decenijama. Nema Srbina koji je tamo kročio, a da ga naš čuvar đorđe Mihajlović nije dočekao rakijom iz naših krajeva i pričom iz davnih, herojskih dana završetka Prvog svetskog rata. Sličnu pažnju ima i kosturnica na ostrvu Vidu,
gde su u plavoj grobnici sahranjeni srpski ranjenici. U samom Krfu postoji šest vojnih grobalja i Srpska kuća, koja čuva uspomene na našu komandu, vladu i vojsku, koja je bila stacionirana na ostrvu.
Uređena su i negovana srpska groblja u Francuskoj sa poginulim u Prvom svetskom ratu i streljanim u Drugom svetskom ratu u Parizu, Vilfranš de Ruržu i Sent Mandrijeu. A posebno uređena su groblja u Alžiru i u Tunisu u mestima Menzel Burgiba i Bizerta. Svake godine zvanične delegacije iz Srbije posećuju ove memorijale.
Nažalost, kako tvrdi dr Vladimir Grečić, ekspert za migracije, mnogi srpski memorijali u drugim zemljama su namerno zaboravljani i uništavani. Najviše srpskih tragova uništeno je u Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji i bivšem SSSR-u. Makedonci su urušili srpske vojne memorijale i groblja u Kumanovu, Bitolju i Tetovu. O tome svedoči jeromonah Naum, koji je posle posete Makedoniji podneo pismeni izveštaj Eparhiji raško-prizrenskoj.
– Sva groblja, osim groblja u Bitolju, su u veoma žalosnom stanju. Teško su pristupačna, bez putnog prilaza, maskirana gustom višegodišnjom šumom. Srpska noga pojedina mesta nije pohodila duži niz godina, a da ne govorimo o parastosima ili pomenima srpskih sveštenika na njima. Mali je broj spomenika na kojima se jasno mogu pročitati podaci o poginulom ratniku. Spomenike je nevreme oborilo. Stanje je toliko teško da teže ne može biti – tvrdi otac Naum.
Tokom ove, 2009. godine spomenički kompleks na Kajmakčalanu doživelo je veliko skrnavljenje. Između kapele, na čijem se vrhu usled zapuštenosti žalosno nakrivio krst, i spomen-kosturnice srpskih boraca, neki nepoznati junak zabetonirao je ploču na kojoj je ispisano da je ovo spomen-ploča za Makedonce, koje je mobilisala srpska okupatorska vlast. Ovaj sramni čin ispravljanja istorije makedonska vlast nije osudila.
MAPA SRPSKOG STRADANjA
Srpskih ratnih grobalja najviše se nalazi u Austriji – 83, Italiji – 64, Mađarskoj – 46 i Nemačkoj – 41. U Makedoniji ih je ostalo 34, Hrvatskoj – 31, u Francuskoj – 26, Rumuniji – 22 i Albaniji – 16. U Belgiji, Belorusiji i Crnoj Gori nalazi se po jedno srpsko vojničko groblje a 26 srpskih vojnih memorijala postoji na afričkom tlu – u Egiptu, Tunisu i Alžiru. A, postoje i u Okeaniji – 3 i u Kanadi – 2.
čUPANjE KOROVA
Na tlu Slovačke postoji osam spomenika srpskih stradanja, od kojih su većina u veoma lošem stanju.
– Nisam mogao da gledam srpsko groblje u korovu i blatu u mestu Veliki Međer, 80 kilometara od Bratislave. Zato sam animirao naše diplomate iokupio naše ljude da izgradimo spomen-ploču i uredimo groblje – rekao nam je mladi biznismen Boris Sanader iz Slovačke.
