Dok najvece svetske tehnološke sile najavljuju uvodenje savremenijih oblika komunikacija od postojecih, u Jugoslaviji još uvek ima ljudi, koji ni sa svojih cetrdeset godina, bez obzira na profesiju, nikada nisu videli racunar. A u tom slucaju, o korišcenju bogatstva informacija Interneta, ne može se ni govoriti.
Savezni zavod za statistiku ne raspolaže preciznom informacijom o tacnom broju korisnika Interneta u SRJ, kao ni o broju racunara po glavi stanovnika. Na teritoriji Crne Gore postoji samo jedan provajder internet usluga – Internet Crne Gore, putem kojeg gradani ove Republike imaju pristup svetskim informacijama. Direktnu liniju ka Internetu poseduju izmedu ostalih, crnogorski Univerzitet, Pošta, Institut za otvoreno društvo, TV IN, dnevni listovi…U Republici Srpskoj usluge Interneta koristi oko dvadeset hiljada korisnika, od kojih je vecina iz Banjaluke. NJima su na raspolaganju dva servera – Blic i Ineco.
Stariji osecaju odbojnost
– Veoma je teško proceniti broj korisnika Interneta, što nije isto što i broj naloga kojih u Jugoslaviji ima 350.000. Treba uzeti u obzir da veliki broj pojedinaca imaju otvorene naloge kod više provajdera. Ukoliko uzmemo u procenu da takvih ima oko 20 odsto, neki orijentacioni broj korisnika Interneta u Jugoslaviji je 700 do 800 hiljada – kaže Sima Ivaneža, potpredsednik Udruženja Internet provajdera i vlasnik firme „YUBC““, koja trenutno ima najbolje veze u Jugoslaviji. NJihov link od 34 mega bita prema svetu omogucava da korisnik za samo 17 milisekundi bude u Evropi, a za 85 milisekundi u Americi.
Internet u Jugoslaviji je pokrenula grupa entuzijasta privatnog kapitala pre sedam godina. Od tada se u ovoj oblasti nije puno napredovalo. Trenutno u Jugoslaviji ima 70 kompanija koje se bave Internetom, a od toga samo je desetak ozbiljnih kuca, a ostalo su podprovajderi ili kontaktprovajderi.
Od ukupnog broja korisnika Interneta 17 odsto su osobe do 35 godina starosti.Ono što je za utehu je to da gradani Jugoslavije nisu s obilato koristili Internet za pristupima na porno sadržaje.
Elektronska kupovina
Jedan od važnijih oblika internet komunikacije je i elektronska kupovina, koja se u svetu koristi vec godinama. Kako kaže Ivaneža, ona bi bila od velikog znacaja za malu zemlju kao što je Srbija, kako bi uspela da bar nešto proda svetu.
– Svet više ne želi da radi sa papirima koji su smanjeni za 65 odsto, sve se prodaje putem kartica sa elektronskim potpisima. Tekstovi stižu za 35 sekundi. U Jugoslaviji, medutim, elektronsku kupovinu, koristi samo jedan covek na 10.000 ljudi – kaže Ivaneža.
– Ovakvi podaci jesu poražavajuci, ali su donekle i opravdani. U sredini kakva je naša, citave generacije ljudi sa Univerziteta Jugoslavije obrazovane su bez upotrebe racunara, tako da je odbojnost prema ovakvom vidu komunikacije, u kasnijim godinama sasvim ocekivana – istice Ivaneža.
Omiljeno sredstvo rada
Znacajan procenat ljudi Internet koristi kao sredstvo rada, odnosno njih oko 70 odsto.
– Kada je poceo sa radom, manji procenat ljudi iz privrede poceo je da koristi Internet. On je sada u porastu, jer Internet je ipak mocna mašinerija i velika biblioteka iz koje može mnogo da se nauci. Covek i kada se nalazi u prirodi, putem laptopa i Interneta može procitati dobru knjigu, otici u dobru galeriju, a u najnovije vreme, može da poseti i pozorište u Brodveju. Nacionalnoj biblioteci u Vašingtonu je do sada pristupilo oko 2.500 ljudi iz Jugoslavije – objašnjava Ivaneža znacaj najsavremenije komunikacione tehnologije.
Potreba za racunarima
Osnovne i srednje škole u SRJ nisu ni okrecene, a daci još uvek pišu sa kredom. Ne postoje elektonske radionice, da za ogromnu vecinu kompjuteri su nedostižan san.
– Naši ljudi koji žive u inostranstvu trebalo da stupe u kontakt sa svojim zemljacima i ukoliko su u mogucnosti da pomognu kako bi se i naša deca informaticki opismenila – apelovali su naši sagovornici.
Ali, i pored toga što su se vrata Interneta bar odškrinula i u SRJ zabrinjavajuce je da se u poslovanje firme veoma malo uvodi ovaj vid komunikacije. Prema statistickim podacima, samo petnćst odsto firmi ima svoju veb prezentaciju.
– Kompanija koja nema svoju prezentaciju to je kompanija koja ne postoji jer nema svoju licnu kartu. Još uvek imamo problema sa edukacijom ljudi u tom pravcu. Dosta velike teškoce provajderima zadaje dobijanje kapaciteta u monopolu „Telekoma“, kao jedinog te vrste u Jugoslaviji – kaže naš sagovornik.
Ali, Ivaneža smatra da nije problem u samim korisnicima, jer zainteresovanost postoji i ona sve više raste. Srbija ima buduce korisnike Interneta, ali materijalna nemaština je jedna od kocnica.
Kupovina kompjutera
Racunari i racunarska oprema se najmanje u Srbiji kupuju u specijalizovanim radnjama koje podrazumevaju strani kvalitet. Sve više je privatnih prodavaca i privatnih oglasa za prodaju racunara. Tu su i popularni diskonti polovnih racunara, koji svakako ne podrazumevaju i kvalitet. Prema recima jednog od prodavaca u takvom jednom diskontu, racunari uglavnom dolaze iz Tajvana i sklapaju se u Jugoslaviji. Monitori su najcešce poreklom iz Madarske.
Sudeci prema broju korisnika internet usluga, u Crnoj Gori je posedovanje kompjutera odraz luksuza jer je samo 18.503 gradana i 2.325 pravnih subjekata, prikopcano na Internet mrežu, što znaci da otprilike tek tri odsto stanovništva ove Republike poseduje kompjuter.
SRJ uz Kirgistan
U Jugoslaviji samo 2,5 odsto populacije koristi internet servise, dok šest odsto u kuci ima kompjuter. Od toga, samo 500 ljudi ima mogucnost da se na poslu služi Internetom. Prema ovim podacima koje su zabeležene u statistickom pregledu 40 zemalja sveta u martu prošle godine, SRJ se u tehnološkom pogledu nalazi ispred Kirgistana, Perua, Albanije, Ugande i Angole.
U Banjaluci se mesecno proda oko 800 racunara. Medutim to nije konacan broj prodanih PC, jer se ne zna koliko racunara stigne iz Federacije BiH i Jugoslavije. Vecina racunara koji se prodaju u Banjaluci je bez imena, dok samo velika preduzeca kupuju firmirane racunare. Prosecna cena racunara je 1.200-2.500 maraka, zavisno od konfiguracije, a izbor je kao i u susednim zemljama.
Kako vecina Beogradana nema kompjuter kod kuce, tako mnogi svoje slobodno vreme provode u internet kafeima, kojih sada ima na svakom cošku. Mnogi Beogradani nocne zabave sve cešce zamenjuju surfovanjem na Internetu.
Popularni internet kafei
Najveci internet kafe u Jugoslaviji je IPS internet kafe, koji je otvoren u julu prošle godine i dostiže najvece tehnološke mogucnosti koje se mogu porediti sa svetskim. Raspolaže sa 50 racunara na direktoj vezi.
– Svi racunari imaju savremene Hensol monitore. Oni koji su namenjeni surfovanju poseduju 15. incne ekrane, dok je desetak racunara predvideno za mrežno igranje. Dnevno kroz naš internet kafe prode oko 400 ljudi. Po nekom pravilu, stariji Beogradani dolaze u popodnevni satima, dok mladi dolaze nocu. Ovde je i posle dvanćst ujutru gužva kao u košnici. Broj korisnika internet mreže konstantno se povecava – kaže Nenad Simic, radnik u IPS internet kafeu.
Prema zapažanjima ljudi iz IPS, posetioci najcešce koriste i- mejling, a od sajtova najcešce upražnjavaju sadržaje iz svetskih vesti, sporta i razonode.
– Buducnost Interneta leži u dobijanju više ulaznih linija i dobijanju ADSL tehnike, odnosno digitalnih veza koje u svetu postoje vec godinama. Trenutno provajderi potražuju desetine hiljada ulaznih linija, da bi našim klijentima omogucili pristup Internetu. Ali, to su zahtevi koji stoje vec dve godine. Ukoliko hocemo da se povežemo sa svetskom mrežom, moramo da idemo preko „Telekoma“. Moje mišljenje je da bismo mi mnogo više napredovali da „Telekom Srbija“ nije prodat Grcima i Italijanima. Ali, taj monopol traje do juna 2005. godine, a dotle znacajnijeg razvoja Interneta nece biti – kaže Ivaneža.
Svetska statistika
Prema poslednjim podacima, trenutno u svetu surfuje oko 446 miliona ljudi godišnje. Ako se predvidanja ostvare, na kraju 2002. godine bice oko 530 miliona korisnika Interneta, da bi krajem 2003. godine taj broj narastao na 623 miliona korisnika.
Najveci broj korisnika Interneta ima u Švedskoj, cak 80 odsto od ukupnog broja stanovnika.
