Ovih dana će iz Nirnberga biti razaslato više od 50.000 poziva na adrese stranaca koji žive u Nemačkoj, ali nisu kako treba naučili zvaničan jezik svoje nove domovine. Pismom iz tamošnjeg Saveznog ureda za priznavanje izbegličkog statusa oni će biti prvi pozvani da od jeseni krenu na neki od brojnih kurseva nemačkog jezika.
Ta obaveza je inače propisana novim zakonom o doseljavanju stranaca, koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara iduće godine. Reč je o tzv. „integracionim kursevima“ (600 časova) koje će morati da prođu svi stranci sa nedovoljnim znanjem nemačkog jezika, bez obzira na to što u toj zemlji žive i rade decenijama. Oni će tamo morati da nauče i osnovne stvari o zemlji u kojoj žive, o njenom društvenom uređenju, istoriji i kulturi.
Za regulisanje radnog i boravišnog statusa po novim propisima njima će biti neophodna i potvrda da su konačno dobro savladali jezik domaće sredine. Integracija se, po autorima novog zakona, pored ostalog sastoji i u tome da svaki stranac može bez pomoći tumača da kontaktira s vlastima i razume sadržaj pisama koja dobija od zvaničnih institucija.
Evro po času nemačkog jezika
Prvih 50.000 stranaca, koji će uskoro dobiti pisma sa pozivom da obavezno krenu na neki od „kurseva za integraciju“, moraće i sami da plate deo troškova : 1 evro po času.
Računa se da će svi ovi kursevi u idućoj godini ukupno koštati 260 miliona evra. Oni koji odbiju da ih pohađaju naći će se u neprilici jer će vlasti imati mogućnost da im naplate sve časove koje nisu pohađali, ali i da im uskrate produženje boravka.
Šef nirnberškog ureda Albert Šmid kaže u izjavi nedeljniku „Velt am Zontag“ da su on i njegovi službenici dugo čekali na usvajanje ovakvih propisa. „Doseljavanje zahteva upravljanje“, tvrdi on ocenjujući da će se novim zakonom konačno rešiti pitanje legalnog dovođenja školovanih stranaca i stvoriti pozitivna atmosfera u domaćoj javnosti da su ti ljudi neophodni nemačkoj privredi.
Savezni ured u Nirnbergu je već godinama pripremao integraciju, ali nije imao vidnijih uspeha u tome jer je sve bilo zasnovano na dobroj volji stranaca. Država je međutim tvrdo rešena da strance natera da pohađaju kurseve i za tu svrhu je vlada još prošle godine izdvojila početnu sumu od 21 milion evra. Stranci su olako shvatili ovaj poziv u školske klupe, kaže Šmid koji je prošlog leta nasumice kontrolisao neke od kurseva i otkrio da su neki slabo posećeni, a ponegde čak naišao i na zaključana vrata.
Od tog časa je on svojski prionuo na zadatak da sa svojim saradnicima maksimalno podrži (i pripremi) budućuzakonsku obavezu da stranci budu pod obavezom da pohađaju ovakve kurseve.
Već tokom 2005. godine će 98.000 stranaca i još oko 40.000 etničkih Nemaca – doseljenih sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza – morati da krenu na učenje jezika, uređenja, istorije i kulture.