Povodom Dana starijih ljudi, opunomoćenik nemačke savezne vlade za migracije, izbeglice i integraciju Mariluiz Bek, upozorila je javnost svoje zemlje na potrebu brige o strancima iz takozvane prve generacije. Broj ostarelih migranata koji nameravaju da ostanu u Nemačkoj i tu provedu starost naglo će porasti narednih godina, rekla je ona.
Ovu izjavu gospođa Bek potkrepila je procenom da će broj stranaca starijih od 60 godina sa sadašnjih 600.000 kroz pet do šest godina narasti na 1,3 miliona. Već 2030. godine u Nemačkoj će živeti oko 2,8 miliona ostarelih stranaca.
– Oni imaju pravo na punu zdravstvenu zaštitu i negu, kao i njihovi nemački vršnjaci – naglasila je Mariluiz Bek.
Ona je najavila da je 1. oktobra počela akcija za „pomoć starijima uz poštovanje kulturnih različitosti“ o čemu je potpisan i poseban Memorandum o saradnji organizacija i udruženja za brigu o „seniorima“, a u to su uključene i asocijacije migranata.
Otvorena vrata
Internacionalni forum seniora grada Minhena uspeo je da u saradnji sa Savetom stranaca, Savetom seniora, Referatom za socijalna pitanja i Servisnim centrima za stara lica napravi prvi važan korak. Servisni centri produžili su radno vreme na njihovu inicijativu i otvorili vrata za sve strance. Oni tu mogu da se druže, razgovaraju, popiju kafu i čaj, da učestvuju u društvenom životu i učine zanimljivijom staračko-penzionersku svakodnevnicu.
Za početak kampanje pripremljen je propagandni materijal koji bi toj kategoriji stranaca trebalo da „u šest koraka“ objasni koje mogućnosti već postoje za dobijanje pune zdravstvene zaštite i nege bolesnih. Pošto mnogi ni posle nekoliko decenija nisu valjano naučili nemački jezik, ti materijali su štampani i na jezicima stranaca.
– U starosti se još teže podnosi gubitak otadžbine i pritisak života u tuđini, a kada uz to ide i bolest onda je osećaj ugroženosti u stranoj sredini još izraženiji – tvrde psiholozi koji su se godinama bavili migrantima.
Kao najveća prepreka kvalitetnijem staranju o ostarelim strancima navodi se sadašnji manjak osoblja (nedostaje oko 40.000 medicinara i negovateljica), a problemi koji su doveli do opadanja nivoa brige o nemačkim starcima još teže će pogoditi njihove vršnjake iz redova migranata.
Maštaju o zavičaju
– Mnogi od stranaca maštaju o povratku u zavičaj, ali je on skoro nemoguć. čak i oni koji su se vratili u domovinu imaju problema sa lečenjem i osećaj da su u svome kraju stranci. A penzionerima iz zemalja van Evropske unije, koji se odjave i odu u rodnu grudu, značajno se umanjuje iznos mirovine. čuo sam da se to umanjenje kreće od 18 do 24 odsto, što nije malo – objašnjava Dušan Radović.
I Internacionalni forum seniora u Minhenu raspravljao je o ovom pitanju, jer je sve više onih koji penzionerske dane i starost planiraju da provedu van domovine. Zbog različitih pozicija prema starosedeocima, Internacionalni forum, čiji je predsednik Dušan Radović, inicirao je raspravu.
Saopšteno je da u Minhenu živi 305.000 stanovnika starijih od 60 godina, a desetinu čine stranci i među njima je oko 8.000 naših ljudi. Nemačkim penzionerima stoje na raspolaganju, pored niza drugih socijalnih ustanova, i Servisni centri za stara lica kojih u Minhenu ima 27.
Stranci koji imaju više od 60 godina uglavnom su slabo organizovani i zatvoreni u male grupe ili porodice, izolovani od sredine u kojoj žive i ne koriste ni približno mogućnosti koje im se pružaju, i to ne samo u Servisnim centrima za stara lica. Trenutno u Minhenu postoje 33 grupe organizovanih stranaca, a samo jednu od njih čine i naši ljudi iz Srbije i Crne Gore.
Internacionalni forum seniora uspeo je da ovu temu stavi na dnevni red i da se o njoj raspravlja i u nadležnim gradskim institucijama.
– Mi smo dobili podršku Referata za socijalna pitanja i Gradske skupštine Minhena da se za sledeće izbore u Savet seniora, umesto jednog, biraju tri predstavnika stranaca. Tako će 25 gradskih okruga dati po jednog predstavnika i uz tri predstavnika stranaca to telo će imati 28 članova. To je preduslov da se ostvari značajniji uticaj u oblasti rešavanja socijalnih pitanja stranaca starijih od 60 godina, jer trenutno oni nisu ravnopravni sa nemačkim seniorima po mnogim pitanjima – kaže Dušan Radović.
