Zbog restrukturisanja javnih preduzeća do kraja ove godine će se na tržištu rada pojaviti još 300.000 radnika. Stoga analitičari Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) govore da je još nije realno očekivati obuzdavanje rasta nezaposlenosti, te dase tek nakon okončanja privatizacije može očekivatio blagi rast zaposlenosti, pre svega u sektoru usluga. Ipak, male radnje koje i dalje niču na svakom ćošku još nemaju dovoljno kapaciteta da apsorbuju radnu snagu iz radno intenzivnih grana koje, nažalost, već godinama propadaju, kao što su, recimo, mašinska i tekstilna industrija.
Analize Sektora za zapošljavanje NSZ govore da je strategijom privrednog razvoja projektovano smanjenje stope nezaposlenosti do 2012. godine sa sadašnjih 21,6 na 15,5 odsto, odnosno povećanje broja zaposlenih za 5,9 odsto, što zapravo znači 140.000 novih radnih mesta. Sve je to, naravno, pod pretpostavkom da priliv stranih investicija bude oko četiri milijarde dolara na godišnjem nivou i da u slučajevima uspešnih privatizacija poslodavci ne krenu da (makar i uz otpremnine) smanjenjem broja zaposlenih podižu produktivnost i profit.
Danas, ipak, ne možemo da se žalimo na strance koji „stalno dolaze i onemogućavaju našim ljudima da dođu do posla u rođenoj zemlji”. Štaviše, zahvaljujući brojnim inostranim firmama u kojima najčešće samo na menadžerskim pozicijama radi tek nekoliko stranaca (slučaj Telenora, Vip mobjala, Puratosa), posao je u tim istim firmama dobilo stotine ljudi.
Valja, međutim, zapaziti da je u prošloj godini u Srbiji posao našlo i 1.600 stranaca. U najvećoj meri (60 odsto) reč je o polukvalifikovanim radnicima koji su voljni da rade u poljoprivredi, u kojoj poslove upravo ovdašnji nezaposleni, registrovani kod NSZ, nerado prihvataju. Tu su i stranci sa srednjoškolskim obrazovanjem, mahom majstori sa višegodišnjim iskustvom na odgovarajućim poslovima i opremi koja im je poznata (kao što je slučaj sa majstorima za pivarstvo). Sa visokoškolskim obrazovanjem, sem pomenutih menadžera, dobro prolaze i profesori muzičkog i stranih jezika.
Ali šta je sa stručnim i obrazovnim profilima koji odlaze iz Srbije? Precizna evidencija o tome koliko ljudi je napustilo zemlju – ne postoji. Prema saznanjima NSZ u periodu 2003–2004. samo su SAD izdale oko 3.000 imigracionih viza. Među njima je oko 205 eksperata u oblasti tehničkih nauka (razni profili inženjera, elektroničari, stručnjaci informacionih tehnologija) i 75 menadžera. Pored toga u Italiji i Libiji zaposleno je oko stotinu lekara i medicinskih sestara, a u poslednje vreme javljaju se i poslodavci iz Rumunije koji traže konfekcionare, krojače i proizvodne radnike u mašinskoj industriji. Postoje i migracije građevinskih radnika, potom konobara, kuvara i zavarivača koji su sve češće deficitarno zanimanje u EU, uključujući i Sloveniju i češku. Procene kazuju da samo u zemljama OECD-a trenutno radi 127.000 naših ljudi sa univerzitetskom diplomom, ali i da čak 35 odsto njih radi na poslovima koji zahtevaju niže kvalifikacije, tek da prežive.
