Može li se odbraniti dinar: Hoće li devizne rezerve Srbije biti dovoljne da zaustave pad domaće valute, pitaju se privrednici i ekonomisti
Narodna banka Srbije od početka godine prodala je više od 1,2 milijarde evra, odnosno veći deo kredita MMF-a, ali dinar nastavlja da pada u odnosu na evropsku monetu i prešao je nivo od 104 dinara za evro. Prezaduženim privrednicima, uvoznicima i građanima sa kreditima svakodnevno se smrkava pred očima pri pogledu na kursnu listu. Oni optužuju NBS da ne čini dovoljno i da mora da osigura stabilnost kursa.
Međutim, izgleda da se neodbranjivo ne može odbraniti, budući da je NBS od oktobra 2008. prodala preko 2,2 milijarde evra na međubankarskom tržištu i opet nije uspela da spreči klizanje koje više liči na poniranje domaće valute, koja je izgubila oko 25 odsto vrednosti u ovom periodu.
Otud i pitanje da li su devizne rezerve dovoljne da odbrane dinar. Prema izveštaju centralne banke, one su u maju smanjene za 37 miliona evra i na kraju tog meseca iznosile su 10,73 milijarde evra. Međutim, neto devizne rezerve su iznosile nešto preko šest milijardi evra. Inače, neto devizne rezerve se dobijaju nakon odbitka obaveza Narodne banke prema poslovnim bankama na ime obavezne rezerve, a u njih se ne računa ni kredit MMF-a.
Najveći uticaj na smanjenje deviznih rezervi u maju imale su intervencije NBS na deviznom tržištu u iznosu od 359 miliona evra. Uprkos tome, dinar je nominalno depresirao za 3,4 odsto.
Dragan đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije, Branislav Grujić, predsednik kluba Privrednik i Toplica Spasojević, predsednik Društva korporativnih direktora, dali su predlog izlaska Srbije iz krize u kome jednu od ključnih stavki čini novi monetarni model. Prema sadašnjem modelu, čiji je isključivi cilj kontrola cena, imamo jaku valutu u slaboj privredi, što je, prema njihovoj oceni, dovelo do toga da finansijski sektor lepo zarađuje, dok privreda grca u dugovima i polako se gasi. đuričin je kritikovao i sadašnji način odbrane kursa putem intervencija na deviznom tržištu, jer se tako samo privremeno gasi požar, a troše se netrajni izvori deviznih rezervi.
– Prilivi od stranih direktnih investicija se smanjuju, kao i prihodi od privatizacije koja je skoro završena. Jedino su trajna sredstva doznake naših ljudi iz inostranstva, ali na to se ne sme osloniti. S druge strane imamo obavezne rezerve banaka u deviznim rezervama, ali i to je privremeni izvor. Ako se neka banka povuče iz Srbije, a to je moguće jer nije produžen Bečki sporazum, ona će povući i ta sredstva. Drugi instrument sadašnje monetarne politike je referentna kamatna stopa. Kada država želi da steriliše dinare, daje visoke kamatne stope koje prave gubitke Narodnoj banci, a i time se samo privremeno brani kurs – smatra đuričin i dodaje da monetarna politika reaguje samo kada kurs ugrozi inflaciju, odnosno brine se samo za probleme monetarne vlasti, ali ne i privrede.
Branislav Grujić ističe da je nagli pad dinara posledica finansijskih transakcija, a ne neke slabe privrede, kao što mnogi objašnjavaju:
– Kako to da za nedelju dana kurs skoči za sedam odsto zbog slabe privrede, a sada da bude stabilan. Nijedan sistem ne može da izdrži da se u tako kratkom roku iz njega izvuče milijardu evra. A posledice po privredu su smanjenje plata, profita, standarda i svega ostalog za tih sedam odsto. U srpskoj privredi niko nema tolike pare, a mesečni troškovi su uvek isti, da bi se odjednom napravio toliki pritisak na kurs. Moja procena je da su finansijske institucije izvlačile dividende iz Srbije i napravile lom na deviznom tržištu. Oni imaju pravo da iznesu pare koje su zaradili, ali mogli su to finije da urade u dužem periodu. Ovako, da bi neko izvukao svoj profit, napravio je strukturalni lom u Srbiji.
Prema Grujićevim rečima, jedini stabilizator velikom spoljnotrgovinskom deficitu su doznake, koje se procenjuju na preko pet milijardi evra godišnje.
Toplica Spasojević, vlasnik firme ITM, ocenio je da ukoliko Narodna banka ne bi branila dinar, svi bi odmah otrčali da kupuju evre.
– Po mom iskustvu 50 odsto uticaja na kurs ima psihologija. Ne žale se na devalvaciju samo domaće firme. Žale se i stranci, Merkator, Agrokor- kaže Spasojević i dodaje da je zbog nestabilnog kursa ugroženo doinvestiranje kompanije u Srbiji.
Zbog svega ovoga oni predlažu monetarni model koji bi se istovremeno brinuo o stabilnosti cena, stabilnom deviznom kursu i rastu zaposlenosti. Međutim, prema mišljenju stručnjaka i ovaj model ima mana, a to je pre svega utvrđivanje predvidivog kursa, koje bi napravilo prostor špekulantima da bez mnogo rizika zarade veliki profit napadom na dinar.
Vladimir Vučković smatra da ako bi se uveo fiksni kurs ili se utvrdio neki kurs na kraju godine, teško da bi devizne rezerve bile dovoljne da odbrane dinar:
– U vreme kad nemamo većih poremećaja na deviznom tržištu, koliko god se drugačije pričalo u javnosti, potrošeno je 1,2 milijarde evra. I prema aranžmanu sa MMF-om imamo prostor za intervenciju sa samo još jednom ili dve milijarde evra, a i s tim bismo već ušli u zonu opasnog smanjenja deviznih rezervi. Mi nemamo deviza za bacanje i zato ne stoji kritika Narodne banke da neće da brani kurs. Osim toga, ne znamo šta nosi jutro. Ne znamo koliki će i da li će uopšte biti priliv deviza sledeće godine, da li ćemo imati deviza da plaćamo uvoz i kredite. Mislim da je priča o stabilnom kursu opasna teza.
S druge strane, i predvidiv kurs otvara vrata špekulaciji.
– Ako se bankama da informacija koliki će biti kurs na kraju godine, kako se taj datum bude približavao, one će kupovati devize po nižoj ceni znajući da će prodati po onoj koju je centralna banka odredila. Sada, iako svi očekuju rast kursa, ipak nisu sigurni da će se to i desiti, posebno ako se proda Telekom ili bude još priliva, onda može i da padne. Kad se tako utvrdi devizni kurs, monetarna politika se podređuje njegovoj odbrani, što nije dobro rešenje – ocenjuje Vučković.
Napad na privredu
Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja, ocenjuje da je devizni kurs nerealan i da zato centralna banka brani nešto što se ne da odbraniti:
– Odbrana kursa koristi našim uvoznicima koji mogu više da uvezu na teret građana i stranim izvoznicima na štetu privrede. Devizni kurs treba da ide naviše, mi procenjujemo da je to najmanje 150 dinara za evro. Ovo što sada brane dinar, nije odbrana već napad na srpsku privredu. On se može braniti dok se ne potroše devizne rezerve, a onda mora da se uspostavi realan kurs, pa šta nam Bog da.
