Srbija vapi za stranim investicijama, a novac koji je dosad ušao u zemlju pravi probleme monetarnoj politici Narodne banke Srbije. Problem sa kojim se suočava guverner Radovan Jelašić i njegova ekipa već je viđen u ostalim tranzicionim zemljama. Priliv inostranog kapitala, od donacija, kredita, privatizacije, do direktnih ulaganja, izazvao je veliku tražnju i pritisak na inflaciju. Zbog tih pritisaka, uz rast svetske cene nafte i metala, ali i domaće velike državne i lične potrošnje, inflacija će ove godine teško moći da se zadrži u okviru prošlogodišnjih 13,7 odsto.
Monopolska preduzeća
Da bi dobra preduzeća zaposlenima mogla da podignu plate ona moraju da uzmu kredite, tim parama kupe mašine ili sirovine i povećaju produktivnost ne bi li cena proizvoda bila konkurentna. Monopolska preduzeća plate podižu jer sve troškove mogu jednostavno da ugrade u cene usluga i proizvoda. U Srbiji zbog raširenosti monopola oštrije mere NBS-a na smanjenju kreditne moći banaka pogodile bi i poslovanje zdravog dela privrede.
– Dok se monopoli ne demontiraju i sveukupna ekonomija ne izloži konkurentskom uticaju, inflacija će ostati viša nego što bi inače bila – kaže dr Stamenković.
– Mnogo je realnije da bude oko 15 odsto – smatra ekonomista Stojan Stamenković, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi“. Krivci za neobuzdanu inflaciju u Srbiji su, kaže Stamenković, monopoli i bankarski krediti. Ulaskom stranog novca u obliku kredita koje domaće banke sa stranim vlasnicima daju stanovništvu povećava se tražnja daleko iznad realnih mogućnosti.
Građani kupuju na kredit i zadužuju se više nego što, na duži rok, mogu da podnesu da plate. Pri tom, kako su svi krediti vezani za evro, inflacija će samo ove godine praktično povećati ratu u dinarima za pomenutih 15 odsto. Drugi razlog visokih cena je što su u srpskoj privredi i dalje prisutna monopolska preduzeća, izuzeta od delovanja tržišne konkurencije.
