Mnogi stvarni događaji iz Drugog svetskog rata danas po svojoj brutalnosti i hororu izgledaju neverovatno. Jedan od takvih je i masovno ubistvo kućnih ljubimaca koje je 1939. godine naredila vlada Velike Britanije!
Naime, u prvim mesecima 1939. godine Britanija je formirala krizni komitet koji je trebalo da pronađe rešenja o redistribuciji hrane, goriva i drugih namirnica u slučaju da se zemlja nađe u ratu.
Jednom kada je komitet počeo sa radom, na dnevnom redu su se, možda iznenađujuće, ali vrlo brzo našli – kućni ljubimci. Logika čelnika ovog tela bila je sledeća – jednom kada se zarati, i nastupi nestašica hrane, vlasnici kućnih ljubimaca imaće dva izbora – ili da sa svojim životinjama dele ionako nedoboljne porcije hrane ili da ih ubiju. A, ako je to već opcija, zašto to ne uraditi odmah?!
I tako su po celoj Velikoj Britaniji osvanuli pamfleti sa naslovom „Saveti za vlasnike kućnih ljubimaca“. U njima se sugerisalo da je životinje neophodno izmestiti iz velikih gradova na sela, a letak se završavao rečenicom: „Ako ne možete da ih ostavite na staranje komšijama, najbolje što možete da učinite za njih je da ih uništite“. Na papiru se nalazila i fotografija pištolja koji može da posluži za „humano“ ubijanje kućnih ljubimaca.
Opšta histerija
I tako, kada je rat objavljen 1939. godine vlasnici kuca i maca su preplavili veterinarske klinike zahtevajući da njihovi ljubimci budu eutanazirani. Mnoga udruženja veterinara pokušavala su da stanu na put takvim radikalnim merama i odbijali su da ubijaju životinje, ali to nije moglo da zaustavi histeriju.
Situacija se samo pogoršala nakon prvog bombardovanja Londona 1940. godine.
– Ljudi su se uplašili od mogućnosti da bombardovanje potraje, a hrana nestane i shvatili su da je neprimereni „luksuz“ imati ljubimca tokom ratnog stanja – objašnjava Pip Dod, kustos Britanskog vojnog muzeja.
Naravno, bilo je i onih koji su pokušali da spreče ovu masovnu histeriju. Formirani su mnogi prihvatni centri i „sigurne kuće“ u kojima su volonteri brinuli o životinjama. Najpoznatija od njih „Battersea Dogs and Cats Home“ tokom šest godina rata uspela je da prehrani i sačuva 145.000 pasa.
Najpoznatija javna ličnost koja je ustala protiv ove surove prakse bila je Vojvotkinja od Hamiltona, čuvena ljubiteljka mačaka koja je sama osnovala svratište za životinje na svom imanju.
Jednom kada su prevazišli strah od bombi i nestašice hrane, mnogi vlasnici kućnih ljubimaca su zažalili zbog onoga što su uradili i krivili su vladu zbog histerije koju je izazvala.
Ipak, šteta je nepovratno bila napravljena. Procenjuje se da je samo u prvih nekoliko meseci od otpočinjanja rata širom Britanije ubijeno preko 750.000 ljubimaca.
