Stres je jedan od glavnih problema današnjeg doba, jedan od vodećih uzroka lošeg zdravlja, loših međuljudskih odnosa, poslovnih rezultata, odsutnosti s posla i konfliktnog pogleda i doživljaja sveta. Ono što naročito poražava u tom pogledu je činjenica da se ljudi navikavaju na ovo izuzetno neprijatno stanje i prihvataju ga kao neizbežan deo života…
Razumevanje prirode misli i mentalnog zdravlja zahteva shvatanje iskustva stresa, mirnoga uma i mentalnog zdravlja. Svaki psihološki problem, pa i stres, proističe iz stanja našeg uma. Ovo shvatanje ima holističko-spiritualni karakter i upućuje nas na prirodu i usmerava nas na ono što kreira naše iskustvo a ne na ono što je već stvoreno, upućuje nas na istinu da naše ljudsko iskustvo dolazi “iznutra-spolja”.
U kolikoj meri je naše mentalno blagostanje uslovljeno stresom, svima je već poznato. Kako izaći na kraj sa stresom, jedno je od najvažnijih pitanja modernog doba. Postoje ustaljene stresne situacije koje svi pokušavamo da izbegnemo. Prevlađujuće je mišljenje da događaji, ljudi, okolnosti, svet i život uzrokuju stres.
Trebaju nam uvidi
Mi pridajemo malo važnosti tome u kolikoj meri naše stanje uma igra ulogu u onome kako vidimo i doživljavamo život, nedovoljno značaja pridajemo vezi između našeg razmišljanja i blagostanja. “Stres” nije ništa više nego težina negativnog razmišljanja koje u trenutku, ili za jedno duže vreme, uzimamo preozbiljno. Stres je poziv da primetimo vezu između naših misli i emocija, osećanja. Doživljavati stres je kao uzeti čekić u ruke i udarati se u glavu, a pitati se odakle dolazi glavobolja. Svi mi ponekad nesvesno čvrsto držimo taj čekić, osetimo posledicu toga, a ne vidimo uzrok. Da biste videli čekić, nije vam potrebna nikakva tehnika, jer svi mi imamo ugrađeni ljudski potencijal da vidimo stvarnost. Uvid u stvarni uzrok našeg problema je jedino što nam je potrebno.
Svi mi imamo bolje performanse, bolje razumevanje, više saosećanja i bolje odnose kada je i stanje našeg uma bolje. Svi smo više motivisani i inspirisani kada je stanje našeg uma bolje. Kada je ono na nižem nivou, naša motivacija, inspiracija i predstava o životu i mogućnostima je takođe niska. Iako je stanje našeg uma i njegova uloga očigledna, mi ponekad zanemarimo ovu činjenicu, zbog verovanja da je naša motivacija, blagostanje, sreća, uspeh, inspiracija i naš učinak nešto što ima veze sa okolnostima, svetom, događajima i drugim ljudima.
Da aktiviramo razumevanje…
Možda ste primetili sledeće: kada su stanje vašeg uma i kvalitet vaših misli na niskom nivou, razmišljanje o tome samo čini stvari težim. Jasnoća uma koja je prisutna u svakom od nas i deluje kroz nas mnogo je bolja kada ostavimo svoj um na miru. Lakše je tražiti uzroke stresa i rešenja za naše blagostanje i motivaciju izvan nas. Prihvatanjem da naše ljudsko iskustvo, naša motivacija i inspiracija radi “iznutra-spolja” možemo razumeti šta utiče na naše stanje uma, koje je ključno za bolje mentalno zdravlje, blagostanje, motivaciju, dostignuća i bolje rezultate. Kada tražite uzroke nečega na pogrešnom mestu, nikad ne možete naći istinu. Traženjem uzroka za svoja osećanja i emocija izvan sebe, odvojeno od vašeg razmišljanja, nikad nećete naći odgovore i blagostanje. Uzrok se jednostavno ne nalazi tamo i uvek radi “iznutra-spolja”.
Da bismo podigli svest o stresu i uticaju koji ima na to kako vidimo i doživljavamo život, potrebno je da aktiviramo razumevanja koje već imamo u sebi. Potreban je uvid.
Na primer, mi vidimo siromašne koji su sretni, ljude koji nemaju gotovo ništa a koji su ipak radosni. Takođe, vidimo siromašne koji su nesretni. Jeste li ikada videli bogate ljude i druge koji imaju mnogo, ali su opet nesrećni i depresivni?
Jeste li ikada videli ljude koji su na istom poslu i dok se jedni osećaju veoma napeto, drugi osećaju radost i zadovoljstvo? Jeste li ikad bili na zabavi gde su svi manje-više srećni a vi se osećate loše, to jednostavno nije vaš dan?
Stres utiče na to kako vidimo i doživljavamo život, kako prilazimo izazovima i utiče na naše blagostanje. Ali šta se događa i šta određuje nivo stresa, našu sreću, radost, naše mentalno zdravlje? Šta određuje i uslovljava stres, raspoloženje, samopouzdanje ili našu motivaciju? Da li je stres zaista životna činjenica i da li je stvarno istina da je naš život stresan, da se sve svodi na upravljanje stresom i izlaženje na kraj sa stresom?
Na početku svega – misao
Kako se naši osećaji stvaraju od naših misli, tu je ključ za prevladavanje stresa bilo na poslu, bilo u privatnom životu. Svi mi tražimo uzroke stresa na pogrešnim mestima izvan sebe. Kada se uskladimo s onim kako naše iskustva stvarno radi i s našom istinskom prirodom, to samo po sebi donosi više jasnoće i razumevanja, dovodi do više sreće, boljih odnosa, mirnoće uma i ugodnijeg i uspešnijeg života.
Stres je vrlo čest problem u našim životima, utiče na način na koji funkcionišemo, donosimo odluke i na koji vidimo i doživljavamo život.
Često čujemo ljude da kažu da se suočavaju s visokim nivoom stresa, s manjkom vremena, energije i vere u bolje sutra. Mnogi se osećaju beznadežno, nesigurno i neadekvatno u mnogim aspektima života. Dobra vest je da postoji operativni sistem, koji, kad se spozna, pomaže ljudima da jasnije vide svet, da uspešnije deluju, posluju i počnu da odbacuju nesigurnosti koje ih drže u negativnosti i nezadovoljstvu. To je sistem koji je ugrađen u sve nas. Razumevanjem kako naš unutrašnji sistem funkcioniše mi obezbeđujemo bolje odnose, više radosti, zabave, produktivnosti i jasno vidimo šta ima smisla da činimo u svakom trenutku. Dva najčešća nesporazuma o tome kako se naše iskustvo stvara i odakle dolazi stres su:
– Mislimo i verujemo da je naša sreća, naša dobrobit, jasnoća uma i uspeh nešto što zavisi od naših životnih okolnosti, pa zato stalno pokušavamo da promenimo svoje okolnosti i ljude oko nas kako bismo se osećali bolje.
– Naivno mislimo i verujemo da naši osećaji i naše emocije dolaze od nečega izvan nas, a ne od naših misli, pa tako stalno pokušavamo da pronađemo razloge za to izvan sebe.
Kada stvarno uvidimo ova dva nesporazuma, onda shvatimo da su blagostanje, uspeh, radost i naša dobrobit već u nama i da je to naša polazna tačka a ne naše odredište. Naša je sreća ugrađena u nas i to dolazi s rođenjem. Svi naši osećaji, pa i stres, uzrokovani su našim mislima. Misao stvara emocije i osećaje. Osećaj je samo refleksija kvaliteta naših misli.
Imajte na umu…
Kako biste poštedeli sebe osećaja da ste pod stresom, uvek imajte na umu:
• Da uvek,u svakom trenutku, osećate svoje misli.
• Da su naša osećanja povratne informacije o trenutnom stanju uma, tj. kvalitetu naših misli; osećanja nisu povratne informacije o stanju našeg života, o našem partneru, drugim ljudima, okolnostima itd.
• Da su osećanja najbolji navigacijski sistem, koji nas vodi kroz život i uvek ukazuju na naše misli i to kako koristimo ogromni dar da mislimo.
• Da nas stres upozorava na vezu “misao-osećaj”.
• Kada ste loše raspoloženi, ne verujte svojim mislima i ne donosite odluke iz niskog stanja uma. Nova misao uvek dolazi.
• Kada su vaši partneri ili deca u lošem raspoloženju, zapamtite da to isto tako dolazi od njihovih misli, da toga nisu svesni i da to nije “istina” o tome šta oni stvarno misle i osećaju.
• Ne treba da uradite ništa u pogledu lošeg raspoloženja, tj. loših misli; ostavite to na miru i proći će, kao što prolaze olujni oblaci preko neba. Što više uviđate vezu “misao-osećaj”, to ste manje napeti i manje uzimate svoje misli za ozbiljno.
• Svi mi živimo u svetu razmišljanja i u osećanjima svojih misli.
• “Stres” nije ništa drugo do nalet misli i negativnog razmišljanja koje u trenutku i za jedno duže vreme uzimate veoma ozbiljno.
