Najdalje za 12 meseci studenti zapadnog Balkana mogli bi mnogo lakše da putuju u zemlje Evropske unije. Ovu vest su nedavno doneli predstavnici Studentske unije Srbije (SUS), koji su najvišim zvaničnicima EU u Briselu predstavili tzv. Volterov projekat za liberalizaciju viznog režima. Ideju studenata pomogli su Balkanski fond za demokratiju i američka nevladina organizacija Projekat za demokratiju u tranziciji, a na inicijativu bivših premijera i diplomata, okupljenih u Međunarodnoj komisiji za Balkan. Oni su letos ostali zapanjeni podatkom SUS-a, da 70 odsto budućih akademaca iz SCG nikada nije bilo u inostranstvu.
Studenti su saradnicima Krisa Patena i Havijera Solane predložili godišnje kvote od 150.000 viza za studente SCG, BiH, Makedonije i Albanije. Vize ne bi koštale više od 10 evra, trajale bi do jedne godine, a za njih bi studenti trebalo da prilože samo pasoš i indeks, i pozivno pismo domaćina.
Odbojnost
– Zvaničnike u Briselu smo upozorili i da studenti koji se nisu susreli sa vrednostima ostalih evropskih zemalja, pokazuju zabrinjavajuće veliku odbojnost prema drugim nacionalnostima, veroispovestima, seksualnom opredeljenju, čak prema hendikepiranima – ističe Mitrovićeva.
članice delegacije Jelena Kleut i Marija Mitrović kažu za „Vesti“ da je SCG u Briselu imala „protekciju“, zahvaljujući Slovencu Janezu Potočniku, komesaru EU koji se još seća kako je čuveni „crveni pasoš“ pre petnćstak godina otvarao vrata 120 zemalja sveta.
– Danas smo suočeni sa zamornom procedurom u ambasadama, koja košta i više od prosečnih primanja u SCG, a bez garancija da ćemo vizu i dobiti – kaže Kleutova.
Prema nezvaničnim podacima, najzahtevnije su Austrija, Nemačka, Španija, pa i nekadašnja šoping-meka za Jugoslovene, Italija.
Ipak, najveći problem će biti garancije da će se studenti vratiti kući. Dok članice SUS-a smatraju da će želja studenata da zauvek pobegnu u Evropu nestati čim budu mogli češće da putuju, Gordana Delić iz Balkanskog fonda za demokratiju napominje da bi se program zatvorio kada bi ga neki student izigrao.
Dokaz o raspustu
Student koji želi da putuje u EU pored pasoša i fotografije, ambasadama u Beogradu mora da priloži i pozivno pismo iz EU, dokaz o studentskom statusu i zdravstveno osiguranje. Za učešće na akademskim skupovima potrebna mu je i registracija organizatora, kreditna kartica sa potvrdom iz banke o novcu na računu, povratna karta, hotelska rezervacija i potvrda o prihodima roditelja.
Prijatelj u EU, koga student želi da poseti, mora da pošalje potvrdu da može da izdržava gosta, da je platio porez. Neke ambasade traže i dokaz da student nema dosije u policiji, i da je na – raspustu.
– Rektor Univerziteta u Beogradu Dejan Popović nam je rekao da bi i visoke akademske ustanove mogle da budu garanti studentskih viza, a od EU očekujemo da smisli tip dokumenta koji bi onemogućio studentu da samostalno produžava boravak – ističe Delićeva. Ona dodaje i da se u Briselu upravo radi na izjedančavanju uslova za dobijanje viza među zemljama EU, što bi moglo da olakša i vizni režim za građane SCG.
