O srpskom Kosovu je i u inostranstvu dosta pisano i govoreno, često lažno i na štetu Srba. Mali broj stranih filmskih i TV stvaratelja su snimili po koji film i montirali korektne TV reportaže. Neke od njih su pokazale stranim TV gledaocima bar delimičnu istinu o Kosovu i stvarnost današnjeg života tamošnjih Srba. Pitanje je, koliko su svi ti prikazi o Kosovu zaista interesovali strance i koliko im je od prikazanog ostalo u trajnom sećanju a šta se odmah zaboravilo!U srpskom rasejanju se stiče utisak, da se u Srbiji, pogotovo poslednjih godina, patnja srpskog naroda na Kosovu, osim sporadičnih pominjanja političara i pojedinih medija, polako ali sigurno prepušta zaboravu. – Izgleda, kaže nam Sanja Dir – da Kosovski Srbi nemajui svoj lobi očigledno ni u Srbiji a još manje u EU.Zato je za svaku pohvalu činjenica da se mladi filmski radnik Hadži-Aleksandar Đurović, tada već asistent na beogradskoj Akademiji umetnosti, još 2014. prihvatio realizacije dokumentarnog filma o stradanjima Srba i srpskih crkava na Kosovu. Film je napravljn po knjiizi mitropolita Amfilohija „Ljetopis novog kosovskog raspeća“. Posle mukotrpnog rada dugog skoro 10 meseci koji ga je, kako nam je rekao autor, emotivno ponovo vratio u vreme masovnog ubijanja Srba, otmica, rušenja i paljenja njihovih kuća i crkava i progona naroda, a sve to traje i danas, nastao je veoma kvalitetno urađen dokumentarac „Vi idite, ja neću“, premijerno prikazan 27. juna 2015. u Herceg Novom, a nešto kasnije i u Beogradu. U filmu su govorili ptrijarh Irinej, mitropolit Amfilohije, vladika Joanikije, jerej Petar Cerović, vladika Teodosije i drugi sveštenici i monahinje kao i majka Đuirđina nestalog Miloša Ćirkovića, kome je većim delom i posvećena filmska priča.Film je u međuvremenu prikazivan a na više značajnih međunarodnih festivala dokumentarnog filma, ali ga dijaspora u Južnoj Nemačkoj i šire još nije videla. To je bio razlog da srpska humanitarna hrišćanska organizacija „Radosti moja“, koja je veoma aktivna u pomaganju našeg naroda na Kosovu, pozove mladog autora u Štuttgart. Iako su već krenuli godišnji odmori, sala „Građanskog centra“ u Štutgartu gde je film prikazan, je bila dobro popunjena. -Bila sam na više filmskih predstava dokumentarnih filmova sa sličnim temama, ali nikada nisam doživela takav totalni muk u sali, takvu na scene projektovane na filmsko platno fiksiranu pažnju gledalaca kao za vreme projekcije ovog filma. Takvu, baš pobožnu tišinu, ni jedno meškoljenje, kašalj ili škripu stolica nisam doživela ni u crkvi ali jesam sada na projekciji filma. Ljudi su bili frapirani autentičnim opisom dramatičnih događja, pričom majke nestalog Miloša Ćirkovića Đurđine, pričama partijarha, vladika i sveštenstva- rekla nam je jedna Srpkinja. Voditeljka programa Biljana Ifantis i autor filmaZavršetak dugometražnog dokumentarnog filma je dočekan velikim aplauzom prisutnih upućenog autoru Đuroviću. On je to i zaslužio jer je znalački napravio film koji ostaje duboko urezan u sećanju, ne samo kao opis patnje i stradanja jednog naroda, nego i kao priča o ljubavi, o veri i nadi jednog naroda koji je, osim na Kosovu prisutne crkve, sveštenika, monahinja i monaha i pokojeg humanitarca, od mnogih već pomalo zaboravljen. Posle projekcije filma, Hadži Aleksandar Đurović je rado odgovarao na brojna pitanja prisutnih.
