Ovaj kraj me jako podseca na moje rodno mesto i ovde bih zaista voleo da provedem svoj godišnji odmor – izjavio je prošle nedelje americki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri prilikom posete jugu Srbije, odmah se ogradivši da tamo ne planira da izgradi vikendicu, jer je, eto, Medveda predaleko od Beograda. Domacinima je bilo teško da zadrže suze radosnice nakon ovih reci americkog diplomate, ali evo i reci utehe: ne brinite, Montgomeri vec punih 25 godine letuje u Cavtatu, gde je nedavno kupio i kucu koja ce mu, kako kaže, biti stalni dom kada jednom završi diplomatsku karijeru.
Medvedani nisu bili jedini koji su pali na šarm americkog diplomate. Gde god je boravio tokom svoje bogate diplomatske karijere, Montgomeri je ostavljao duboke tragove ne samo u srcima gradana nego pre svega u politickim prilikama koje je ostavljao za sobom. Osim što je u Vašingtonu poznat kao majstor za rešavanje kriznih situacija i kao diplomata koji je uspeo da sruši tri režima (u Bugarskoj, Hrvatskoj i Jugoslaviji), što ga cini najuspešnijim ambasadorom u Istocnoj Evropi, o Mongtomeriju se prilicno malo zna. U zvanicnoj biografiji koja je objavljena na sajtu Americke ambasade u Beogradu može se procitati da se rodio u Bredforu, Pensilvanija, nekoj vrsti „americke Medvede“ i da se diplomatijom profesionalno bavi od 1974. godine. Bio je specijalni savetnik predsednika SAD i državnog sekretara za sprovodenje mirovnog plana za Bosnu od januara 1996. do septembra 1997. godine. Bio je ambasador u Bugarskoj od oktobra 1993. do januara 1996. godine i zamenik šefa misije u Sofiji od juna 1989. do maja 1991. Kao sekretar za ekonomsko-komercijalne poslove ambasade SAD u Beogradu, osamdesetih je imao redovne susrete sa Slobodanom Miloševicem, tada direktorom „Beobanke“.
Diplomirao je psihologiju na Univerzitetu Baknel i magistrirao poslovno upravljanje na Univerzitetu Džordž Vašington. Bio je pripadnik Vojske SAD od 1967. do 1970. godine, od cega je godinu dana proveo u Vijetnamu. Govori ruski, bugarski, srpsko-hrvatski jezik.
Oženjen je sa Lin i ima troje dece, sina Aleksandra i cerke Ameliju i Katarinu.
Zvanicna biografija precutala je da je Montgomeri tokom službovanja u Bugarskoj i Hrvatskoj bio akter nekoliko skandala koji su dobrano uzdrmali zemlje u kojima je bio diplomata. Svoj mandat u Sofiji poceo je izjavom u americkom Senatu da je neophodno promeniti bugarski Ustav i to posebno u delu kojim je zabranjeno formiranje stranaka na etnickoj osnovi. Ova izjava izazvala je pravu buru nezadovoljstva u Bugarskoj i predstavljena je kao mešanje u unutrašnje stvari jedne zemlje. Na dan predavanja svojih akreditiva nekoliko hiljada demonstranata okupilo se ispred predsednicke palate noseci slogane „Nepoželjan“ i „Necemo novu Bosnu“. Dodatno nezadovoljstvo izazvala je vest da je Montgomeri proglašen za pocasnog clana udruženja „Ilinden“, koje okuplja Makedonce u Bugarskoj. Kako je 1993. godine izvestio list „Duma“, ambasador se u organizaciju uclanio na tajnom sastanku organizovanom maja 1993. godine u gradu Sandanski. Tokom boravka u Sofiji radio je na razvijanju opozicije koja je to u vreme radila u ilegali. Tokom jedne od „misija“ upoznao je i disidenta Želju Želeva, koji kasnije postaje predsednik Bugarske. Na kraju mandata u Bugarskoj, bugarska vlada mu je dodelila Orden Stare planine prvog reda i Orden konjanika Madare prvog reda. Odlazeci iz Bugarske, ambasador je rekao da je „to njegova licna tragedija i da nikada nece moci da zaboravi Bugarsku“.
Došavši u Hrvatsku, Montgomeri ipak shvata da i od boljeg ima bolje i da je „Hrvatska prava stvar“. Nedugo po stupanju na dužnost, pocinje da se zalaže za promenu izbornog zakona, a optuživan je da radi na svrgavanju tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tudmana, što je Montgomeri odlucno odbio. Tadašnji potpredsednik hrvatskog Sabora Vladimir Šeks izjavio je tada da americki ambasador postaje nepoželjan u Hrvatskoj zbog izjava koje je davao o toj zemlji.
– Montgomeri ima stil ponašanja koji, prema mom mišljenju, implicira da bi trebalo da se proglasi personom non grata u Hrvatskoj – izjavio je Šeks.
Poucen lekcijama iz Bugarske i Hrvatske, rad Mongomerija u Beogradu je niskog intenziteta bez javnog uplitanja u unutrašnje stvari Jugoslavije.
– Radi se samo o prividu, jer je uticaj Montgomerija na pojedine odluke vlasti u Beogradu od presudnog znacaja – kaže za „Blic News“ jedan diplomata iz Vašingtona koji je želeo da ostane anoniman. Prema njegovim recima, pritisak koji je Montgomeri izvršio na vlasti u Beogradu bio je kljucan da se donese odluka o izrucenju Slobodana Miloševica u Hag.
– Kad je saznao da đindic preuzima u svoje ruke odluku o izrucenju Miloševica, Montgomeri je u Vašinton poslao kratku depešu u kojoj je preporucio da SAD ucestvuju na Donatrskoj konferenciji. Cim je saznao da je Ustavni sud doneo odluku o oceni ustavnosti, Montgomeri je pozvao đindica i jasno mu rekao – ili Miloševic ili mi ne dolazimo. Tada je đindic izvršio pritisak na Koštunicu i Miloševic se našao u helikopteru za Tuzlu – kaže naš sagovornik.
Na pitanje da li ce isporucivanjem Miloševica prestati pritisci Montgomerija i Vašingtona na Beograd, naš izvor kaže:
– Pritisci ce se nastaviti, ali nece biti tako vidljivi. Oni ne žele da se stvori utisak da Vašington oko svakog pitanja diže tenziju. Možda je najbolji primer slucaj trojice brace Bitici, Amerikanaca albanskog porekla, za koje se veruje da su ubijeni pre dve godine, nakon što su pušteni iz zatvora u Prokuplju. Montgomeri skoro svakodnevno kontaktira sa vladinim predstavnicima u Beogradu tražeci da se sudbina Biticija rasvetli. Oni koji misle da ce SAD lako preci preko ovoga grdno se varaju i tu nikako nece proci price da su braca ucestvovala u ratu. Montgomeri takvo objašnjenje nece prihvatiti.
Montgomeri nije popularan ni u beogradskim diplomatskim krugovima. Kolege iz drugih ambasada smatraju ga nadmenim i prepotentnim. Ni u samoj americkoj ambasadi o njemu nemaju previše lepih reci. Ono zbog cega mu ipak svi dižu kapu jeste njegova istrajnost.
– Nikada nisam video nekoga ko toliko puno radi – kaže jedan diplomata. U privatnom životu Montgomeri važi za porodici odanog coveka. Njegova supruga Lin je tokom njihovog boravka u Zagrebu bila je glavna zvezda svih džet-set zabava i clanica brojnih nevladinih organizacija. Izmedu ostalog, pokrenula je akciju „usvojite minsko polje“… Cesto je boravila u Vukovaru i Dubrovniku, gde se bavila humanitarnim radom. Trenutno radi doktorat za Zagrebackom sveucilištu, tako da veoma cesto odlazi u Zagreb. Vilijam Montgomeri voli da vozi motocikl, a odmara se uz citanje i mali fudbal vikendom. Porodica ima jednog psa.
U Montgomerijev žestok temperament najbolje se uverio Ivan Zvonimir Cicak, predsednik Hrvatskog helsinškog komiteta, koji je na jednoj veceri pokušao americkom diplomati da objasni da su tokom operacija „Oluja“ i „Bljesak“ vršeni zlocini nad Srbima i da su americke vlasti to znale.
– Rekao sam ambasadoru kako stojim i dalje na pozicijama kako su zlocini pocinjeni pre „Oluje“, za vreme i posle „Oluje“. Montgomeri je postao strahovito nervozan i ljut zbog ove moje izjave, i konacno celo njegovo ponašanje od samog dolaska i nacina razgovora s nama bilo je takvo kao da saslušava svoje niže denuncijante, koji su obavezni da odgovore besprigovorno na svako njegovo pitanje – kaže Cicak, dodajuci da je Montgomeri ustao od stola da bi se nakon nekog vremena vratio za sto, ali je „atmosfera za vreme rucka bila je nategnuta i ledena, gotovo na rubu incidenta“.
Hrvatski helsinški odbor je Montgomerija optuživao da posredno pomaže „etnicki inženjering“ u Hrvatskoj pošto je potpisao ugovor sa predsedikom opštine Kistanje o izgradnji 120 kuca za Hrvate koji su došli iz kosovskog sela Janjevo, cime je prakticno onemogucen povratak Srba koji su bili vecinsko stanovništvo ovog mesta pre operacije „Oluje“. Za razliku od nevladinog sektora u Hrvatskoj, koji je bio veoma kritican prema Montgomerijevom radu, predstavnici posthadezeovske vlasti su bili više nego zadovoljni njegovim dostignucima. Hrvatska vlada odlikovala ga je Ordenom princa Trpimira.
Prema pisanju „Nacionala“, prilikom posete Vašingtonu Racan i Mesic zatražili su od Klintona i Olbrajtove da ostave Montgomerija „još malo u Hrvatskoj“. Uz smešak, Medlin Olbrajt je odgovorila:
– Ambasador Montgomeri dobio je nov, odgovorni zadatak koji mora da obavi.
Stejt department je smatrao da jedino on od svih americkih diplomata ima dovoljno snage i iskustva da pomogne u demokratizaciji Srbije, prvo preko kancelarije za Jugoslaviju pri americkoj ambasadi u Budimpešti, a posle oktobarskih promena i u ambasadi SAD u Beogradu. U razgovoru sa jednim svojim kolegom sa univerziteta, Montgomeri se poverio da bi voleo da posle Zagreba ode na neku funkciju u Vašington i da je Beograd samo usputna stanica. Dok se neke stvari ne reše.
