SUD U SIDNEJU ODOBRIO IZRUčENJE DRAGANA VASILJKOVIćA HRVATSKOJ
ODBRANA SE UZDA U SLEDEćI KORAK
Dragan Vasiljković može da bude izručen Hrvatskoj koja ga traži zbog navodnog ratnog zločina. Ovo je presuda koju je u četvrtak saopštio sudija i pomoćnik šefa Lokalnog kriminalističkog suda u Sidneju Pol Kloren, postupajući po zahtevu Republike Hrvatske na osnovu koga je Vasiljković uhapšen još januara prošle godine. Odbrana sada ima 15 dana da uloži žalbu ili Vrhovnom sudu Novog Južnog Velsa ili Federalnom sudu, saopštio je sudija i izjavio da osumnjičeni ostaje u zatvoru.
Oslabio je vidno tokom vremena provedenog u zatvoru, Vasiljković je sedeo iza staklene pregrade koja deli optužene od ostatka sudnice. Po ulasku, okrenuo se oko sebe i mahnuo u pravcu poznatih osoba, a posebna radost videla mu se na licu kada je ugledao sina DŽejsona koji je došao sa detetom iz Brizbejna. Naizgled mirno i bez pokreta, ruke naslonjene na naslon stolice pored sebe, saslušao je sudsku odluku. Na kraju, pozdravio se stiskom ruke sa svojim advokatima i mahnuo Srbima u sudnici dok su ga izvodili.
Rasprava o žalbi
Iz kabineta državnog pravobranioca potvrđeno je istog dana da je za Vasiljkovićevu odbranu određen 19. april da iznese ovaj slučaj pred Federalnim sudom. To nije, međutim, rasprava o žalbi, kako je „Vestima“ objašnjeno iz odbrane, već samo podnošenje zahteva da se o slučaju raspravlja. Za žalbu i dalje ostaje 15 dana.
Ako na ovom sudu žalba bude odbijena, postoji mogućnost obraćanja Visokom sudu u Kanberi. Konačnu odluku o celom slučaju doneće ili državni pravobranilac Filip Radok ili ministar pravosuđa i carina Dejvid DŽonston.
– Ne gubimo nadu – kazao je za „Vesti“, posle saopštavanja presude, barister Bredli Slougrouv, koji vodi tim branilaca Kapetana Dragana. – Mi nismo još završili. Dragan je na putu da njegov slučaj sasluša drugi sud u koji mi, njegovi današnji advokati, imamo daleko više poverenja u celom ovom slučaju. Mi, u osnovi, verujemo da Australija ne izručuje ljude za ono za šta Hrvatska traži Dragana. I to je ono sa čime mi izlazimo pred drugi sud. Mi dokazujemo da naš zakon o ekstradiciji ne može da se primeni izvan Ženevske konvencije.
Prošle godine, kao što smo već pisali, Vasiljkovićevi branioci obratili su se Visokom sudu u Kanberi, u pokušaju da dokažu da Australija nema zakonsku osnovu da pojedinim zemljama-učesnicama rata u bivšoj Jugoslaviji izručuje svoje državljane, jer je za to nadležan sud u Hagu. Većinom u sudskom veću, ta predstavka je odbijena. U uvodnom delu presude, sudija Kloren u četvrtak podsetila je na to saslušanje i navela da je njegov „Sud imao sreću da, pri odlučivanju u slučaju, ima pred sobom smernice Visokog suda“.
Ocene svedoka odbrane
Zanimljivo je kako su tokom postupka ocenjeni svedoci odbrane.
Za Grenta Nimana, tužioca međunarodne reputacije koji je radio i u Hagu, primećeno je da „nije direktno učestvovao u procesima za ratni zločin počinjen u Hrvatskoj“.
Savo Štrbac je ocenjen kao osoba kod koje je „očigledno da njegovo mišljenje o tome da li bilo ko može da dobije pošteno suđenje u Hrvatskoj počiva na papirima s kojima raspolaže na svom položaju u ‘Veritasu’, a ne na bilo kakvim direktnim saznanjima“.
– Došao sam do zaključka da su dokazi gospodina Štrpca obojeni njegovim položajem u organizaciji (Veritas) koju je on osnovao da podržava Srbe optužene za ratni zločin – naveo je sudija Kloren.
On je doveo u sumnju i Štrpčevu izjavu posle pitanja da li bi srpske vlasti poslale posmatrača na suđenje Vasiljkoviću u Hrvatskoj. Štrbac je tada kazao da ne bi, i podsetio da je Kapetan „australijski državljanin kojeg Australija izručuje“.
– Moram da kažem da izjava nije u skladu sa slikom o gospodinu Snedenu, kao srpskom ratnom heroju kako je opisivan tokom saslušanja – zaključio je sudija, smatrajući potpuno logičnim da srpske vlasti stanu iza – srpskog heroja.
O iskazu Dragana Vasiljkovića sudija piše:
„Gospodin Danijel Sneden (ranije Dragan Vasiljković) veruje da Hrvatska želi da ga kazni zbog njegovih političkih uverenja i srpske nacionalnosti. On svoje uverenje zasniva na činjenici da optužbe protiv njega nisu postojale pre nego što je poveden postupak protiv Gotovine i da nisu predočene kada je on svedočio u Hagu na suđenju Miloševiću. Gospodin Sneden dalje navodi da nije bilo konkretnih optužbi o ratnom zločinu protiv njega do pojave napisa u „Australijenu“ u septembru 2005. u kojem je optužen za ratni zločin. On je takođe izjavio da veruje da kašnjenje sa optužbama o njegovim aktivnostima pokazuje da su one stvarane za političke svrhe. Gospodin Sneden takođe navodi da veruje da neće biti u stanju da dobije advokata u Hrvatskoj koji bi kako treba zastupao njegov slučaj, a zbog svojih vojnih akcija kao srpskog patriote. Naveo je da nema pravo na advokata Srbina“.
Ograničena uloga suda
– U najboljem slučaju, jedino što može da se kaže jeste da su argumenti optuženog spekulativni – smatra sudija Kloren, iako ne odbacuje ulogu suda i u uzimanju spekulacija u obzir u predviđanju pristrasnog postupka.
Za svedoka Nikolu Bajića, koji je iz Italije izneo sudu da su hrvatski policajci od njega tražili da lažno svedoči protiv Kapetana Dragana, navedeno je, uz ostalo, da je bilo „teško da se ustanovi istinitost izjava, jer ih je davao telefonom i nije bilo mogućnosti da bude posmatran za to vreme“.
– Na kraju, zaključio sam da njegovom iskazu nedostaju jasnoća i verodostojnost – utvrdio je sudija o ovom svedoku.
Vaskrsenje na sudu
Na izlasku iz suda, velika grupa izveštača i snimatelja okružila je, pored advokata, i protojereja Rada Radana, direktora koledža Sveti Sava, tražeći i njegov komentar.
– Zabrinut sam zato što ni današnja vlada u Hrvatskoj ne čini ništa da se vrate njeni državljani proterani u „Oluji“. Uopšte nemam nade da bi hrvatski pravosudni sistem mogao da Vasiljkoviću omogući pošteno suđenje. Do sada nam to nisu pokazali.
I pre početka zasedanja, na stepeništu koje vodi na sudski ulaz, grupa izveštača je takođe htela da čuje komentar od srpskih sveštenika. Na pitanje šta očekuju na sudu, prota Radan kratko im je odgovorio:
– Vaskrsenje.
Kada je reč o tvrdnjama odbrane da Vasiljković neće imati pošteno suđenje, sud u Sidneju imao je, uz ostalo, na raspolaganju i pismo ministra pravosuđa Hrvatske upućeno resornom kolegi u Australiji. U njemu se iznose garancije da „Dragan Vasiljković neće biti suđen, kažnjen ili zatvoren, niti će njegove lične slobode biti ograničene na osnovu rase, vere, nacionalnosti ili političkih uverenja“, jer su, kako se navodi, ta prava garantovana ustavom.
Sud u Sidneju takođe je uzeo u obzir izveštaj OSCE u kome se navodi da se u Hrvatskoj od 2002. sprovode mere da se isprave raniji propusti u pravosuđu. S tim u vezi, kao jedan od ozbiljnih dokaza zabeležen je i podatak da je tamošnji Vrhovni sud ispravljao značajne greške lokalnih sudova i u 2005. na osnovu žalbi izmenio čak 65 odsto njihovih presuda.
Sudija Kloren naglasio je da uloga njegovog suda ograničena, jer raspravlja o proceduri, a bez razmatranja dokaza protiv nekoga. Zato on, na kraju, skreće pažnju i na stav jednog od sudija Visokog suda koji o ovoj šemi postupka bez dokaza smatra da njenom primenom postoji mogućnost da neko bude pogrešno izručen, iako je sve bilo – po zakonu.
Podrška
Saopštavanju presude prisustvovali su generalni konzuli Srbije i Hrvatske, Aleksandar Besarabić i dr Goroslav Keler, članovi organizacije „Srbi za pravdu i demokratiju“, sveštenici Srpske crkve Rade Radan, Nenad đurasinović i Saša Radoičić i drugi.
