Krajem februara prošle godine odjeknula je informacija da je grad Beograd izašao iz vlasničke strukture jednog od najpozatijih preduzeća koja čekaju na okončanje privatizacije.
Više od 264.000 akcija „Laste“, koje su do tada tavorile na berzi bez gotovo ikakvog interesovanja investitora, prodato je 26. februara za 560 dinara po komadu – a dodatno je pažnju privlačilo to što je identitet kupca ostao zaštićen iza „Zbirnog računa“ u Erste banci.
„Zbirni račun“ se pominje i u poslednjem „Lastinom“ finansijskom izveštaju, koji je Agencija za privredne registre objavila početkom aprila – ali se ispostavilo da iza 16,77 odsto kapitala, koliko se vodilo na njega, stoji „Strela – Obrenovac“, koja je sa upravo tolikim udelom upisana u registar vlasništva Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHoV).
„Strela – Obrenovac“ danas je objavila nameru preuzimanja preostalog kapitala „Laste“, odnosno ukupno 83,77 odsto ili nešto više od 1,9 miliona akcija, dok u svom vlasništvu već ima 385.752 akcije.
U isto vreme, a posle gotovo godinu dana simboličnog dnevnog prometa od nekoliko desetina ili stotina akcija, danas je su prodate 433 akcije po ceni od 504 dinara po komadu – ili za 115 dinara skuplje nego što su se juče kotirale na Beogradskoj berzi.
SKOK CENE NA BERZI I PONUDA ZA PREUZIMANJE
„Akcije Laste zabeležile su danas skok u vrednosti od skoro 30 procenata na 504 dinara, kao direktna posledica objavljene namere za preuzimanje od strane obrenovačke Strele. Strela je u zadnjih godinu i po dana ove akcije uglavnom plaćala na nivoima između 550 i 600 dinara“, kaže za Nedeljnik glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić.
Naš sagovornik objašnjava da današnja cena na berzi nema veze sa onom koja bi mogla da se nađe u ponudi za preuzimanje.
„S obzirom na to da akcija nije likvidna, prema našoj regulativi ponuđač će morati da sprovede procenu vrednosti akcija i ponudi u preuzimanju cenu veću između procenjene i knjigovodstvene vrednosti akcije. Prema podacima iz godišnjeg izveštaja kompanije za 2024. godinu, na kraju decembra knjigovodstvena vrednost akcija je iznosila 792,4 dinara“, naglašava Gujaničić.
VLASNICI LASTINIH AKCIJA – OD DRŽAVE DO MALIH AKCIONARA
Osim „Strele“, u vlasničkoj strukturi „Laste“, osnovane daleke 1947. godine, najveći paket od 29,7 odsto akcija poseduje Akcionarski fond.
Taj fond osnovan je prema Zakonu o pravu na besplatne akcije, čiji su vlasnici svi građani Srbije.
Još 13,77 odsto pripada Republici Srbiji, dok Republički PIO fond poseduje 7,88 odsto. Svi ostali akcionari imaju manje pakete, uključujući i PIO Fond RS, Nacionalnu službu za zapošljavanje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje i opštine Stara Pazova i Inđija.
Takođe, poprilično veliki paket od 25,9 odsto akcija nalazi se kod malih akcionara – njih više od 5.800 poseduje do pet odsto akcija „Laste“.
SUDBINA PREUZIMANJA U RUKAMA DRŽAVE
„Ishod Streline ponude će odrediti država, koja direktno poseduje 13,8 odsto akcija, a takođe upravlja akcionarskim i PIO fondom koji zajedno raspolažu sa oko 36 odsto akcija. Indirektno, država kontroliše i veći broj akcija preko drugih firmi i institucija“, ističe Gujaničić.
Njegovo mišljenje je da bi, s obzirom na finansijsku situaciju u kompaniji, racionalno bilo da većina akcionara proda akcije „Laste“ koja se već duže vreme bori sa nagomilanim dugovima.
„Na kraju decembra kompanija je imala neto dug od oko 35 miliona evra što stvara veliko opterećenje za normalno funkcionisanje kompanije. Nakon okončanja preuzimanja, novi većinski vlasnik će morati najpre da sprovede opsežno restrukturiranje Laste, a ostaje da se vidi da li će to moći da uradi bez da kompaniju odvede u unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR)“, objašnjava Gujaničić.
PRIVATIZACIJA I JAVNO-PRIVATNA PARTNERSTVA
Do kraja prošle godine „Lasta“ je bila na listi kompanija Ministarstva privrede koje su mogle da očekuju privatizaciju, ali je početkom ove godine upravo kod ove prevozničke kompanije sa gotovo 2.000 zaposlenih stavljena napomena da javni poziv za privatizaciju ne može da bude objavljen zato što su „u toku aktivnosti u vezi sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije (UPPR)“.
„Lasta“ se, inače, kao deo konzorcijuma sa „Strelom-Obrenovac“, „Strelom-Ub“ i svojom nekadašnjom ćerkom firmom „Lastrom“, u decembru prošle godine suočila sa najavom grada Beograda da će jednostrano raskinuti 590 miliona evra vredan sporazum o javno-privatnom partnerstvu zbog neispunjenja obaveza.
U dokumentima grada je ocenjeno da je „Lasta“ angažovala stara i neadekvatna vozila, što je bio i jedan od ključnih razloga da se predloži jednostrani raskid – ali je uoči sednice Skupštine grada Beograda u martu ove godine došlo do preokreta pa je taj ugovor raskinut sporazumno.
Ubrzo je raspisan novi, još vredniji tender za posao procenjene vrednosti više od 114,4 milijarde dinara (oko 972 miliona evra), i to za 304 linije prigradskog i lokalnog prevoza. kao i još 12 linija sa „posebnim statusom“ u Surčinu, gde će biti održan EXPO 2027,
„Lasta“ je, inače, jedino među četiri preduzeća iz prevozničkog konzorcijuma koje je u većinskom državnom vlasništvu. Većinski vlasnik „Lastre“ je „Strela- Obrenovac“, dok je vlasnik Strele iz Obrenovca i iz Uba fizičko lice Miroslav Nikolić.
Post Views: 24
