SUDBINA SRPSKIH IZBEGLICA U DIJASPORI

Pre pet godina se iz mesta Siga, nadomak Peći, Veselin Bukumirić (37) sa rođenim bratom Bojanom zaputio za Nemačku. Cilj – Karlsbad pored Karlsruea gde već dugo žive njihovi roditelja i sestra Vesna.
Pričaju nam braća kako su Albanci, posle dolaska NATO trupa na Kosmet, proterali sve Srbe iz njegovog sela, kuće porušili i zapalili, crkvu srušili, groblja uništili. U međuvremenu su neke kuće napravljene i vratilo se nekoliko staraca, koji žele na svom ognjištu kosti da ostave. A i do dolaska NATO trupa u selu je, kažu, bilo nesigurno i česti su bili napadi ekstremista.

– Nikad nismo znali šta nosi dan, a kamoli noć. Nastojali smo da živimo normalno, ignorisali smo strah. Nismo računali da će nas na kraju sve proterati. A često smo se susretali sa tim da je neko od naših nestao ili napadnut. Ipak većina je u tom trenutku bila za ostanak ali su nas po cenu života proterali – kaže Vesko, koji ne može da ostane ravnodušan na današnja zbivanja na Kosovu i Metohiji.

Smatra da Kosovo nije izgubljeno i kaže da, pošto su se Srbi posle 50 godina vratili Bogu da se mogu vratiti Kosovo.
– Samo ako Kosovo i Metohiju držimo u srcu, sigurno ćemo ga vratiti. Pa bili smo 500 godina pod Turskom, pa smo Kosovo i Metohiju vratili. Možemo to i sada da uradimo. Bitno je samo da Kosovo nosimo sa sobom gde kog da smo, a ako to budemo radili sigurno ga ne možemo izgubiti – ističe Vesko Bukumirić.

Selu ime po kamenu

Iako zna da će ostati u Karslbadu ne krije da ga srce vuče u rodni kraj, gde je srušena, a potom i spaljena, njegova crkva posvećena Svetom Dimitriju.
– Šiptarski separatisti su zapalili ikonostas, ali ikone nisu bile izgorele. U više navrata su granatama pokušavali da sruše crkvu i nisu uspeli. Na kraju su je dinamitom srušili – kaže Veselin koji u srcu i nosi Sigu, mesto koje je dobilo ime po kamenu sigi, od koga su se ranije pravile crkve, hramovi i manastiri po Srbiji.

Vesko je u Peći završio osnovnu i srednju školu za turizam i ugostiteljstvo. Trenutno radi kao monter krovova u jednoj firmi u Karlsrueu. Zadovoljan je poslom, a još više činjenicom da su on i njegov brat sa Kosova izvukli živu glavu i da ponovo žive sa roditeljima. Imaju zajedničku kuću, ali svako svoj stan. Međutim, slobodno vreme provode uglavnom zajedno, jer žele da bar delimično nadoknade vreme koje su proveli odvojeno. Uživaju uz dvogodišnju sestričinu Damjanu koja ja pravi ljubimac u porodici.
Veselin je veoma aktivan u crkvenom odboru hrama Prepodobna majka Paraskeva u Karlsrueu. Vaspitan je u duhu pravoslavlja i nastoji da svoja znanja prenese i na ostale parohijane. U slobodno vreme bavi se sportom, a strastveni je čitač knjiga. Obožava da čita istorijske romane i političke analize, ali i pesme Branka Radičevića i Desanke Maksimović.