Vlasti su preduzele vrlo opsežne mere predostrožmosti kako bi sudjenje moglo da se održava u potpuno normalnim prilikama.
Optuženi su nekoliko dana ranije prebačeni iz Marselja i Eks pod jakom stražom. Ceo istražni materijal se nalazio u sudskoj zgradi, i stavljen je u jednu veliku kasu.Ovo je učinjeno iz predostrožnosti.
Samo u sudskoj zgradi instalirano je preko četrdeset telefonskih aparata,koji su stavljeni na raspolaganje novinarima.
Jugoslovenskim novinarima, kojih če takođe biti u priličnom broju, stavljene su na raspolaganje dve direktne linije sa Beogradom.
Suđenje je pratio veliki broj francuskih i stranih novinara. Naroćito je bilo zapaženo prisustvo američkih novinara.
INTERESOVANJE ZA SUđENJE
Retko je koje sudjenje u Francuskoj pre toga izazvalo pažnju javnog mnenja kao što je bio slučaj sa sudjenjem saučesnicima u ubistvu Kralja Aleksandra.Svi francuski listovi, nekoliko dana pre samog početka sudjenja, počeli su pišu o predstojećem dogadjaju. Većina listova navodi da će se obelodaniti zakulisne radnje i akcije medjunarodnog terorizma koji u svom programu i zadatku ima za svoj glavni cilj ubistva i atentate i stvaranje anarhije u pojedinim zemljama.
Marseljska štampa, veoma uticajna na jugu Francuske, poslednjih dana uoči sudjenje donosi mnoštvo natpisa o dogadjajima iz 1934. godine kada je na mučki način ubijen vladar naroda koji je pokazao toliku ljubav i požrtvovanje za Francusku. Listovi netom osudjuju teroristički čin i terorističko delovanje bandi koje su lišile života jednog osvedočenog prijatelja francuskog naroda.
SUđENJE UBICAMA KRALJA ALEKSANDRA I FRANCUSKOG MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA
Suđenje poćinje 18. novembra 1935. godine. Proces vodi prvi predsednik apelacionog suda u Eksu De la Broas, ali on nije vičan raspravama pred porotnim sudom i zato mu se pridodaju dva iskusna savetnika Kan i Peruci.
U sudu se reč predsednika jedva čula pa se moralo postaviti mikrofon, koji je loše radio.
Od samog početka procesa zapaža se, da branilac Zоrz Desbon nastoji da izazove incident. Postavlja se pitanje da li to nije bilo u dogovoru sa ustaškom organizacijom, koja je procenila, da je rđav trenutak da se raspravlja oko politićkih ciljeva ustaša. Njoj odgovara da se proces odloži. Inače, Desbona kao branioca angažovalo je udruženje hrvatskih emigranata iz Pitsburga S.A.D. između ostalog i zbog sličnih političkih pogleda. Honorare su mu plaćale ustaše iz Južne Amerike.
Tek što je predsednik suda otvorio raspravu, advokat Desbon je smatrao potrebnim da ukaže na žurbu, koju je ocenio kao čudnu i neobičnu,sa kojom je istražni sudija uputio predmet sudu.I uvredljivim tonom se obratio istražnom sudiji: Dozvolite da vam čestitam, gospodine sudijo, francusko pravosudje, koje se predstavlja kao sporo, za koje se čak kaže da čopa, sada kreće ubrzanim korakom.
Na takve primedbe reagovao je istražni sudija Duko de Sent-Pol i odgovara, da je samo sledio uputstva dvojice ministara pravde Zorza Pernota i Leona Bernarda.
Potom se Desbon osvrnuo na privatnu tužbu Kraljice Marije koju je podneo njen advokat Pol Bonkur sledećim rečima: Ne mogu prihvatiti da se u jednom ovakvom procesu prihvati takva privatna tužba,jer bi to značilo uplitanje u stvari Francuske.
Desbon zatim ukazuje na nepravilnost istražnog postupka tonom za koji predsednik suda izjavljuje da je izrazito uvredljiv i nastavlja sledećim rečima: Istražni sudija je naročito ometao slobodno vršenje odbrane, dozvolio je da mu jugoslovenska služba bezbednosti nametne tumača i da pod pritiscima tih ljudi, namerno prikrije dokumente kojih nema u predmetu.
Prema njegovom tvrđenju, oko 2.500 hiljade dokumenata nije priloženo sudskom predmetu. Ta dokumenta su ostala tajna i odbrana se nije mogla sa njima upoznati.
Na opomenu sudije da povuče izjavu i da ga zbog takvih izraza može kazniti jer je po francuskom zakonu predviđena kazna za takvo ponašanje, advokat Desbon odbija da povuće bilo šta od onog što je rekao.
Nastaje prekid, a nakon prekida predsednik suda se pojavljuje u sudnici i izavljuje da se suđenje odlaže do sutra.
Pospišil, Kralj i Rajić su bezizraznog lica prisustovali čitavoj ovoj sudskoj komediji.
Sutradan 19. novembra još od samog početka nastavka suđenja, advokat Desbon uvredljivim,ako ne rečima, ono tonom napada na sudske tumaće ćiji izbor ne odobrava. Jugoslovenski sudski tumač Hađi Ilić biva zamenjen Francuzom Gastonom Kasteranom, koji ustvari radi za Agenciju Avala. Nešto kasnije Desbon podnosi prigovor na uslove pod kojima je lekar psihijatar svedočio.
– Proćitajte vaš prigovor:, kaže mu državni tužilac Rol.
– Ne,ako želite da se sa tim upoznate, treba samo da brljate po predmetu, na šta ste navikli, odgovara Desbon. Javni tužioc protestuje protiv takvih metoda. Desbon ga prekida i ne dozvoljava mu da završi, učutkuje ga sledećim rečima
– Ne dozvoljavam vam da delite lekcije sa predmetom koji imate pred sobom, ali vas opominjem i pored vaših upornih nastojanja nećete dobiti ove tri glave , ni vi, ni vaš zamenik đželat. Takav postupak je nečuven u Francuskoj sudskoj praksi.
Dr Slobodan Jovanović, izveštać Pravde, tvrdi da je jedan od savetnika predsednika suda, Peruci, šapnuo predsedniku suda na uho: Ako bude nastavio, baciću mu mastionicu u glavu.
Ali Desbona ništa ne može zaustaviti. Predsednika suda prevazilaze događaji, ne zna kako da reaguje. Pokušava da zaustavi Desbona, što mu ne polazi za rukom. Desbon nastavlja da vređa javnog tužioca rećima: Je li to francuska pravda, aludirajuči pritom na aferu Stavinski. Na traženje predsednika suda da povuče ono što je rekao Desbon sav besan, silazi u sudnicu i sa advokatskog mesta preteći rukom javnom tužiocu se obraća sledećim rečima: Mogao sam da se kandidujem za poslanika. Kao takav uživao bi poštovanje sudija. Mogao bih kao i vi biti sudija, ali ja to nisam hteo. Ne volim da zvonim.
I tek tada nastaje pravi skandal. Javni tužioc skaće pod dejstvom uvrede i odmah zahteva da se Desbon briše sa advokatske liste Francuske. Uvređeni do dna duše članovi sudskog veća izriću kaznu doživotnog brisanja Desbonovog imena sa spiska ovlaščenih advokata Francuske .
– Napustite dvoranu, naređuje predsednik suda na šta Desbon odgovara
– Ne, ako želite da odem, naredite da me izbace silom.
Međutim, kada je predsednik suda takvo naređenje izdao, žardamerijskom kapetanu koji se starao o redu u sudnici, Desbon je oklevao jedan trenutak, a zatim je prikupio svoje papire i pošao za kapetanom.
Pokušavajući da obezbedi nastavak suđenja,po napuštanju sudnice advokata odbrane Desbona, predsednik suda određuje da po službenoj dužnosti odbranu optuženih ustaša preuzme Sovino. Optuženi na to ne pristaju, ali sud prelazi preko njihovog odbijanja, dok Sovino pristaje.Moli da se suđenje odloži do sutradan da bi se mogao upoznati sa predmetom. Sutradan, Sovino traži još 24 sata da bi proučio predmet. Međutim kad je 21. novembra uzeo reć on je priznao da nije u stanju da kao branilac učestvuje na jednom tako važnom suđenju bez predhodnog dužeg proučavanja samog predmeta.
I to je ćorsokak koji je prinudio sud u Eksu da suđenje odloži do narednog zasedanja porotnog suda.
Što se Vlade tiče, ona je bila mišljenja da su ova četiri dana suđenja učinila smešnim francusko pravosuđe.
—–
Sledeće nedelje: POSLEDICE NESLAVNOG PREKIDA SUđENJA
