Bila je nedelja, osam sati ujutru, kada je u trpezariji Dobrila rekla: „Mislim da možemo da počnemo.“ Za stolom su svi bili prisutni, sastanak je dogovoren tokom prethodne nedelje na Dobrilin predlog i insistiranje. Dobrila je otpila gutljaj kafe i rekla: „Pošto smo svi tu, da otvorim sastanak.“ Tu je Fric rekao: „Ovo mi je prvi sastanak u životu.“ Onda je Kinez Li rekao: „I meni, nikad nisam bio ni na jednom sastanku.“ Onda je Profesor filozofije u penziji rekao: „I meni je prvi put, trebalo je da budem na jednom sastanku, davno, dok sam još radio, ali nisam otišao, zaboravio sam.“ Tu je Poštar rekao: „I meni je prvi put, oduvek sam se pitao kako to izgleda.“ Onda je Fric rekao: „Da budem iskren, nikad se nisam ni pitaokako izgleda.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ni ja.“ Tu je Profesor rekao: „Oduvek sam mislio da je to gubljenje vremena.“ Tu je Kinez Li rekao: „Šta ja znam, ipak verujem da za to ponekad ima razloga.“ Onda je Poštar rekao: „Zavisi od teme, i koji su problemiu pitanju, i o čemu se raspravlja na sastanku.“ Tu je Fric rekao: „Prvenstveno zavisi od ljudi, oni koji vole da su na sastanku, to su ti debili, oni koji ne vole, od njih još nešto i može da se očekuje.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ja sa ovim mogu da se složim.“ Onda je Profesor rekao: „Kad su problemi u pitanju, nemamo svi iste probleme, a i ne gledamo svi isto na određeni problem, ako postoji, i ako je zajednički, što je retkost.“ Tu je Poštar rekao: „Ja se sa ovim slažem, ne gledamo svi isto na određeni problem.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 653
Post Views: 178
