Sima Mraović, do protekle nedelje predsednik Svesrspke zajednice Francuske (ili, kako joj je promenio ime, Zajednice Srba Francuske), veoma je nezadovoljan i revoltiran. Naime, na upravo održanoj Vanrednoj izbornoj skupštini, na kojoj nije bio prisutan, aklamacijom je isključen iz Uprave SZF.
Zbog toga je presavio tabak i na Prefekturu pariske policije prosledio pismo u kojem informiše da su „protivno Statutu neki članovi Uprave, i ne većina, sazvali Vanrednu skupštinu kako bi modifikovali Statut i obavili promene u rukovodstvu“, te najavio sudsku prijavu, podvlačeći da su sve odluke donesene na održanoj Skupštini – nevažeće!
U saopštenju za javnost, Mraović veoma detaljno razrađuje put kroz te nemile situacije.
„Vanredna skupština nema ni svoj legitimitet ni zakonsku osnovu, jer su pozive potpisala četiri (Andrejić, Janković, Rabrenović i Vukmirović) člana Uprave izabrane 29. juna 2002. godine, a pet preostalih nisu (Vorkapić, Alečković, Janić, Laković i Mraović), uz napomenu da je neophodna dvotrećinska većina. Pribegnuto je obmani i falsifikatu, jer su poziv potpisali Dimitrijević, Milić i Jovanović, koji nisu članovi Zajednice“.
Fantomska organizacija
„Žalosna je konstatacija da ni posle desetogodišnjeg postojanja, Zajednica Srba Francuske nije imala nijednog jedinog punopravnog člana. Godinama je to bila fantomska organizacija koja je svojim imenom ‘Svesrpska’ samo obmanjivala Srbe u Francuskoj i Evropi, a time i francusku vlast, a posebno vlast u otadžbini. Za svakog novog člana Upravni odbor mora da da svoju saglasnost, pa Skupština tu odluku potvrdi. Nema šta, prava partijska organizacija“, ističe se u Mraovićevom saopštenju.
Na tu konstataciju, Mraović nadovezuje:
„S obzirom na to da je sazivanju ovog nelegalnog skupa prethodilo i niz isto tako nelegalnih sastanaka i manipulisanja Upravnim odborom, lažne optužbe, a koristeći u tu svrhu i dnevnu štampu, kao i nedolična ogovaranja koja su prevazilazila i okvire Francuske, te kršenje Statuta, utaja arhive Zajednice i zloupotreba pečata, ne samo da se ja kao predsednik neopravdano smenim, već i da se moje ime uprlja u očima Srba u Francuskoj i izvan njenih granica, dužnost mi je da preuzmem sve neophodne pravne mere kako bi zaštitio interese organizacije čiji sam predsednik i odgovoran pred Zakonom“.
Mraović opisivanja niže hronološkim redom:
„Prošla su tri meseca od Izborne skupštine juna 2002, a bivši predsednik Ivan Janković nije našao za shodno da preda osnovna arhivska dokumenta Zajednice (bankovne račune, čekovne knjižice, račune uplate članarine i drugih prihoda i rashoda, kao i spisak redovnih članova). Najzad sam dobio jedan izvod oddva otvorena računa u Banci na ime Zajednice Srba Francuske, iz 1999. godine, gde se pokazao manjak od 361,76 franaka ili 51,94 evra“.
O sastancima Upravnog odbora, Mraović u saopštenju piše:
„Održano je sedam radnih sastanaka na kojim se vodila diskusija u vezi Tribina, Biltena i posebno u vezi sa članskim kartama. Tada me pri ‘nadležnim organima’ za političku aktivnost, generalni sekretar Rabrenović prijavio za političku aktivnost, verovatno zato što su Tribine bile jasno prosrpske.
U suprotnosti sa zakonom
U zaključcima svog saopštenja za javnost, Mraović je napisao:
1. Poziv i održavanje Vanredne skupštine je u suprotnosti sa Statutom Zajednice i, posledično, sa francuskim zakonom.
2. Neophodno je da Ivan Janković uredno povrati svu arhivu koja pripada Zajednici. Posebno treba napomenuti da je neovlašćena upotreba pečata Zajednice zakonski i moralni prekršaj.
3. Moralnu i materijlanu odgovornost za mogući sudski proces snosiće inicijatori ove nečasne i nemile situacije u kojoj se danas nalazi Zajednica Srba Francuske.
A što se tiče novih članskih karata, odlučio sam da se štampaju u Beogradu i to sa evropskim obeležjem i jasnom srpskom nacionalnom pripadnošću, što nije bilo po ukusu Rabrenovića i Jankovića, bez koga se, inače, sastanci nisu mogli ni održavati. Za čudo, članska karta u kojoj su se mogli prepoznati svi Srbi iz svih srpskih zemalja – nije prihvaćena“.
Mraović saopštava da su na njegovu adresu dolazila i Rabrenovićeva preteća pisma, zaboravivši da napomene da su prevedena i na francuski, a kako bi bila dostupna „nadležnim organima (policiji), optužujući me, izeđu ostalog, i za političku aktivnost“.
Mraović postavlja pitanje: „Šta se krije iza nekorektnog i teško objašnjivog delovanja Jankovića i Rabrenovića u Zajednici?“ i „Šta nagoni Jankovića i Rabrenovića, inicijatore prethodnih pisama, lažnih optuživanja, obmana i nezakonito sazvane Vanredne skupštine da dovedu Zajednicu Srba Francuske u tako nezavidan položaj?“
U saopštenju su usledeli i odgovori:
„Onog trenutka kad su shvatili da buduća članska karta ima jasno srpsko nacionalno obeležje, obuhvatajući sve Srbe sa prostora svih srpskih zemalja koji žive u Francuskoj, uključujući i okupiranu Republiku Srsku Krajinu i Republiku Srpsku, došlo je do neslaganja koje je dovelo do sazivanja Vanredne skuštine, sa ciljem da se kao predsednik udaljim iz Zajednice“, ističe se u saopštenju Sime Mraovića.
Za kraj, u sapštenju stoji:
„S obzirom na to da jedino Janković ima, ili bi trebalo da ima, arhivu Zajednice, a da je nije želeo vratiti, opravdana je sumnja da za takav postupak ima određene razloge i da očekuje da ponovnom promenom predsednika, tu obavezu neće morati da ispoštuje“.
