Ekonomski izgledi za drugu polovinu ove i za narednu finansijsku godinu nisu obećavajući za mnoge u Australiji.
Prvi budžet laburističke vlade posle devet godina u mnogim svojim segmentima predviđa “stezanje kaiša“ i daleko manju državnu potrošnju.
Ipak, ekonomski stručnjaci procenjuju da će uprkos daljem rastu životnih troškova i inflacije, kao i padu realnih zarada, pojedine industrije i grupe stanovništva videti benefite budžetske politike Savezne vlade, koju je u utorak uveče objavio državni blagajnik Džim Čalmers.
Roditelji
Pomoć porodicama s decom jedan je od centralnih delova budžeta, o čemu govori i najavljena potrošnja od 4,7 milijardi dolara na brigu o deci u naredne četiri godine.
Planirane su izdašnije subvencije porodicama i povećanje maksimalne stope subvencija na 90 odsto, počevši od porodica koje zarađuju manje od 80.000 dolara godišnje.
Od jula sledeće godine počeće da se povećava iznos državnog dela plaćenog roditeljskog odsustva, a od jula 2024. i njegovo trajanje – sa sadašnjih 18 nedelja na 26 nedelja koje treba da dostigne 2026. Ovaj plan koštaće budžet 530 miliona dolara.
Žene
Vlada je najavila da će unaprediti rodnu ravnopravnost i bezbednost žena.
Pored dužeg plaćenog roditeljskog odsustva i subvencija za brigu o deci – za koje vlada kaže da će poboljšati ekonomsku jednakost žena i rodnu razliku u platama – inicijative za bezbednost žena biće podržane sa 1,7 milijardi dolara tokom narednih šest godina.
Zakonom će biti predviđeno 10 dana plaćenog odsustva s posla u slučajevima porodičnog nasilja, kao i ulaganje u socijalne i pristupačne stanove kako bi se pomoglo ženama i deci koji trpe nasilje.
Obnovljiva energija
Vlada je potvrdila svoju posvećenost prelasku na čiste izvore energije sa 800 miliona dolara namenjenih za niz projekata.
Najavljeno je smanjenje poreza na električne automobile, poboljšanje infrastrukture za punjenje električnih vozila i obezbeđivanje baterija i solarnih banaka u zajednici, kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva.
Životna sredina
Samo u ovoj finansijskoj godini, biće potrošeno 2,3 milijarde dolara na životnu sredinu. To je otprilike isti iznos koji je određen za razvoj veština i radne snage.
Deo finansiranja projekata za životnu sredinu i klimatske promene biće obezbeđen odustajanjem od hvatanja i skladištenja ugljenika i infrastrukturnih projekata za gas, koje je predvidela prethodna vlada.
Utvrđeno je da ti projekti “nemaju osnova za podršku vlade“.
Nešto više od 600 miliona dolara biće potrošeno na zaštitu ugroženih vrsta tokom pet godina, još 66 miliona dolara za proširenje programa zaštićenih autohtonih područja i 16 miliona dolara za uspostavljanje Centra za klimatske promene u Toresovom moreuzu.
Stanovanje
Vlada je postavila cilj da izgradi čak milion novih domova tokom pet godina, počevši od 2024.
Očekuje se da će kuće i stanovi biti izgrađeni u skladu s novim nacionalnim sporazumom između svih nivoa vlasti, investitora i građevinskog sektora. Vlada očekuje da će i do 2024. biti izgrađeno oko 180.000 novih objekata godišnje.
Budžet takođe uključuje 350 miliona dolara za izgradnju 10.000 novih domova godišnje u posebnom projektu savezne vlade i vlada država i teritorija.
Studenti
Tokom narednih pet godina, vlada će obezbediti 8,7 milijardi dolara za 480.000 besplatnih TAFE kurseva u industrijama i regionima gde nedostaje stručnih kadrova.
Samo sledeće godine vlada planira oko 180.000 besplatnih mesta na “tejfovima“ za stručno obrazovanje.
Univerzitetski sektor takođe treba da dobije podsticaj od 485,5 miliona dolara za dodatnih 20.000 mesta koja finansira Komonvelt.
Nešto više od 200 miliona dolara biće izdvojeno i za dobrobit dece školskog uzrasta – u proseku škole će dobiti po 20.000 dolara za podršku mentalnom zdravlju, za ekskurzije i sportske i društvene aktivnosti.
Pacifik
Pomoć za region Pacifika povećaće se za oko 900 miliona dolara u naredne četiri godine. To je za oko 375 miliona dolara od onoga što je obećano pred izbore. Novac će biti usmeren ka pomoći zemljama u Pacifiku da razviju kritičnu infrastrukturu i osiguraju sopstvenu bezbednost.
NBN internet
Oko 1,5 miliona domaćinstava dobiće pristup optičkom NBN internetu, a za to će biti izdvojeno 2,4 milijarde dolara u naredne četiri godine.
Ekonomija
Sumorna predviđanja za ekonomiju u bliskoj budućnosti vide se i u budžetu. Globalne ekonomske prilike, rastuća inflacija i pritisak da se obezbedi isplate u slučaju katastrofe nakon poplava, pogodiće ekonomiju.
Budžetski dokumenti pokazuju da je rast BDP-a u ovoj finansijskoj godini pao za četvrtinu procentnog poena, na 3,25 odsto, a pašće na 1,5 odsto sledeće godine.
Međutim, zahvaljujući visokim cenama roba i rastućoj inflaciji, budžetski deficit će biti umanjen za 40 milijardi dolara.
Plate
Rast plata neće moći da prati skok inflacije bar do finansijske 2024-25. godine. Inflacija bi trebalo da dostigne rekordnih 7,75 odsto u decembru.
Do kraja junskog kvartala ove godine, plate su porasle za svega 2,6 odsto, dok su troškovi života uvećani za za 6,1 odsto, prema indeksu potrošačkih cena.
Rastuće cene struje i gasa u narednih 18 meseci dodatno će uticati na pad realnih zarada.
Kršioci zakona
Novčane kazne za one koji krše zakon će nastaviti da rastu, uz povećanje takozvane „kaznene jedinice“ sa 222 na 275 dolara u novoj godini. Povećanja će nastaviti da se indeksiraju svake tri godine u skladu s inflacijom, a sledeća indeksacija je 1. jula 2023.
Očekuje se da će promene doneti u državnu kasu 62,6 miliona dolara tokom naredne četiri godine.
Utajivači poreza
Vlada je održala obećanje i nije povećala porez na prihod, ali će pojačati udar na one koji pokušavaju da utaje porez, naročito za multinacionalne kompanije.
U svrhu borbe protiv utajivača, dodatnih 200 miliona dolara godišnje obezbeđeno je za finansiranje Australijske poreske službe (ATO) u naredne četiri godine.
Vlada kaže da će taj novac vratiti procenjenih 2,8 milijardi dolara neplaćenog poreza.
Programi finansiranja
Vlada je počela s ukidanjem pojedinih programa finansiranja koje je uvela prethodna vlast. Deo grantova je označen kao pokušaj Koalicije da se dobije glasove i kao rasipanje novca, pa je otkazano oko dve milijarde dolara finansiranja koje je obećala prošla vlada.
To su pre svega određeni projekti izradnje novih parkinga u prigradskim oblastima, nadogradnju puteva i železničke projekte. Takođe, projekti u vrednosti od 6,5 milijardi dolara su obustavljeni kako bi se uradila nova procena.
Vlada je takođe ukinula program regionalnih grantova od 250 miliona dolara pod nazivom “Fond za izgradnju boljih regiona“. Laburisti kažu da odustaju od tih programa jer finansiranje nije dodeljeno na osnovu zasluga već da se favorizuje biračko telo Nacionalne stranke.
Umesto toga, stvoriće se dva nova regionalna programa grantova, ukupne vrednosti od milijardu dolara tokom tri godine.
Takođe, vlada planira uštednju 4,6 milijardi dolara u narednih 12 godina tako što će smanjiti ili ukinuti veliki broj vodoprivrednih projekata prethodne vlade.
Kao prvo, skupi projekat izgradnje brane Hels Gejts u Kvinslendu neće biti finansiran, a još 900 miliona dolara biće stopirano u naredne četiri godine iz projekata drugih brana i cevovoda.
Briga o starim licima
Sistem brige o starima dobiće 2,5 milijardi dolara tokom četiri godine kako bi se poboljšao kvalitet nege i kako bi svaka ustanova imala registrovanu medicinsku sestru na licu mesta 24 sata dnevno.
Ta mera neće stupiti na snagu pre jula 2023. Takođe, vreme dnevne nege po stanovniku staračkih domova povećaće se na 215 minuta od oktobra 2024.
Vlada će izdvojiti i više od pola milijarde dolara za sprovođenje reforme u sektoru brige o starima u naredne četiri godine, kao odgovor na zaključke Kraljevske komisije za kvalitet i bezbednost nege starih.
Zdravstvo
Za zdravstvo su u budžetu predviđene i pozitivne i negativne mere. Građani će imati koristi od jeftinijih lekova kroz sistem PBS-a, za šta je izdvojeno 787 milion dolara u naredne četiri godine.
Od 1. januara učešće pacijenata u programu PBS iznosiće 30, umesto dosadašnjih 42,5 dolara po receptu. Za obolele od raka predviđeno je 450 miliona dolara za dva nova sveobuhvatna centra za negu u Adelajdu i Brizbejnu.
S druge strane, još je neizvesno kako će se vlada postaviti prema finansiranju Mediker sistema, a ni programi za mentalno zdravlje nisu dobili značajan podsticaj već samo 24,3 miliona dolara tokom četiri godine.
Penzioneri
Penzionerima koji žele da rade sada će biti dozvoljeno da zarade do 11.800 dolara godišnje (umesto 7.800 dolara). Tek preko tog iznosa penzija će početi da im se umanjuje.
Takođe, stariji građani koji žele da smanje svoj životni prostor biće podstaknuti da prodaju velike kuće i kupuju manje, tako što će biti izmenjena procena penzionih sredstava i prihodi od prodaje kuća biće izuzeti iz obračuna do 24 meseca, umesto sadašnjih 12 meseci.
NDIS na meti prevara
Objavljujući budžet, savezna vlada je otkrila da će u naredne četiri godine godišnji trošak programa za pomoć licima sa invdaliditetom (NDIS) prdmašiti 50 milijardi dolara!
Trenutno NDIS košta državu 35 milijardi dolara, a utvrđeno je da velike količine novca “cure“ iz sistema. Zbog toga će vlada formirati posebnu radnu grupu koja će istraživati prevare u okviru NDIS-a, kako bi povratila u budžet oko 300 miliona dolara izgubljenih sredstava.
Formiranje i rad te grupe koštaće 126 miliona dolara, što znači da će i povraćaj novca biti manji za taj iznos. Navodno su i neke organizovane kriminalne grupe učestvovale u prevarama NDIS sistema.
Чланак Sumorna predviđanja za ekonomiju се појављује прво на Vesti online.
