"Nalazim se ponovo u Grblju, u mestu Prijeradi, ispred crkve Sveti Đorđe. Za mene je ovo mesto riznica istorije i škola koja nas uči i vraća kulturi sećanja. Kada sam prošle godine krenula odavde, Blažo Ivetić mi je rekao da još nismo završilu "besjedu" o ovom svetom mestu. Ja samo mogu dodati da se ovde ta beseda nikada neće ni završiti. I dobro je da je tako…
Poput izvora, nepresušno izvire zapis prošlosti da napoji putnika namernika željnog znanja i da prenese svojim naraštajima – dužnost prema imenu.
Na ovo mesto, pre par godina, doveo me je Slobodan Pecelj.U Švajcarskoj ovaj čovek važi za nekog ko je osnivač mnogih važnih udruženja koja su u dijaspori pisala istoriju o očuvanju kulturne baštine. Po uzoru na slavne pretke imao je šta da ponese u beli svet a imao je i od koga da nauči kako se čuvaju koreni. Na ovom mestu sam upoznala Blaža Ivetića, svestranog umetnika, koji crkvu Svetog Đorđa zajedno sa ostalim meštanima Grblja čuva kao zenicu svoga oka.
Govorili smo da je ova crkva sagrađena krajem 18. veka, da je bila svetilište i konak mnogim znamenitim ličnostima tog vremena, ali da je bila i škola u vreme Vuka Vrčevića koji je zajedno sa parohom Markom Kneževićem, dedom Slobodana Pecelja, tri godine na ovom mestu učio decu iz celog Grblja. Takođe treba pomenuti, da je paroh Knežević tada beležio sve bitne datume Grbljana. Danas se ti podaci čuvaju u Opštini Kotor.
Prošle godine sam upoznala i Božidara Mihajlovića, potomka čuvenog Đorđa Mihajlovića, čuvara srpskog groblja na Zejtinliku. Svi ovi ljudi potiču sa ovih prostora što je Blažu Ivetiću dalo ideju da sakupi sve fotografije znamenitih ličnosti ovog kraja, kao i stanovnika, i načini izložbu na galeriji crkve koja je prošle godine započeta. Prošle godine se čekalo i treće zvono, kao i dorada kripte Vasilija Ostroškog.
Sve to su vredne ruke Blaža Ivetića i meštana Grblja ove godine završile. Sv.Đorđe – čuvar kulturnog nasleđa Grblja i škola naraštajima koja daje primer kako se čuva nezaborav…
Blažo mi je pokazivao svaki detalj unutrašnjosti crkve. Od radova čuvene umetnice iz Grblja, Mirjane Pejović koja je uradia specifične ikone o stradanju Sv.Đorđa, zatim do starog ikonostasa koji je sačuvan, restauriran i okačen na levi zid unutrašnjosti crkve da seća meštane kako je to nekad izgledalo.
Stepenice su nas vodile do galerije gde nas je dočekala odora paroha Kneževića i vredne relikvije, zatim smo došli do velikog stola na samoj sredini galerije koja će biti nazvana "trpezom ljubavi ili agape" kako i dolikuje. Na stolu uredno poređane i lepo uramljene, bile su fotografije znamenitih Grbljana. od Vuka Vrčevića, Marka Kneževća, Đorđa Mihajlovića do mnogih drugih…Blažo nam je objasnio gde će to sve biti okačeno…
Na sredini crkve su mesto našli i radovi Blaža Ivetića, svestranog umetnika, koji se, pored vajarstva, bavi i ikonopisanjem… Dalje, u trećem delu crkve, nalazi se novi ikonostas, barjaci, krst iz Jerusalima, luster izrađen sa likovima svetaca koje slave svi meštani i naravno, čuven sef iz austrougraskog doba…Staro zvono iskopano iz grobnica koje datira iz 1767. godine takođe ima svoje počasno mesto…
Veče je padalo a Blažo me je prekinuo u razgledanju: „Moraš da vidiš još nešto… „
Opet smo se vratili na galeriju, na čelu crkve nalazi se okno koje baca pogled prema Kotorskom zalivu, a na tom mestu je Blažo postavio krst po uzoru na krst Cara Lazara. Divila sam se pogledu sa tog mesta i divoti zalazećeg sunca koji govori više od hiljadu reči…
Posetili smo i kriptu Vasilija Ostroškog a zatim mi je Blažo ispričao šta se planira još od radova:
„Vidiš, prošle godine sam ti obećao da kad budeš došla da će biti gotova i galerija i agape, ali će i treće zvono biti postavljeno. Rečeno – učinjeno. A sada ti obećavam, što znači opet moraš doći da to vidiš, da će strop biti oslikan, fotografije okačene, još jedan luster u središtu hrama iskovan i da će nova ograda biti završena…Imam ja još neke ideje, ali nećemo sad više o tome, moraš doći da to vidiš. Jer ko jednom u Grbalj dođe ima zašto opet dolaziti…Kako ti ono kažeš "nisi ti nama bilo ko"…"
Na izlasku smo zapalili sveće za žive i upokojene..
Dirnuta besedom ovog dragog čoveka i oduševljena njegovom voljom da sačuva i uredi svaki kutak ovog svetog mesta, gledala sam nebo iznad Grblja. Znam da ću opet doći ovde jer nas čeka još mnogo priča. Uslikali smo se sa kapama koje je Blažo doneo, kaže da su to kape iz Grče sa Svete Gore…
Pred samo smrkavanje obišli smo atelje umetnice Mirjane Pejović, koja je, to takođe treba reći, jedna od unuka čuvenog Marka Kneževića. Ona je uradila mozaik Sv.Đorđa u kamenu koji će biti okačen uskoro na nadvratnik crkve.
Ostalo se u veseloj besedi, a ja sam se zaista osećala kao da sam kod kuće, među svojima…I na kraju ću ponoviti ono što rekoh i prošle godine: dođite u Grbalj i posetite crkvu Sv.Đorđa, možda se i sretnemo.
Do tada veliki pozdrav svima vama sa mesta postojbine Cara Lazara.
"Ovo sunce iznad Grblja što čarobnu svijetlost stvara, obasjava slavno mesto, postojbinu Car Lazara…"
U Grblju, Leta gospodnjeg 2019… Putnik namernik, Violeta Aleksić…"
