U bogatom programu desetodnevnog boravka u Parizu, delegacija Saveza starih boraca oslobodilackih ratova srpskog naroda od 1912. do 1920. godine i potomaka, provela je nezaboravno vece u pariskom predgradu Obervilje, u prostorijama gradevinske firme „Adamovic“, a u organizaciji Asocijacije Srba Republike Srpske (ASRS).
Uz Beogradane, pukovnika LJubomira Markovica, sina „Oka Sokolovog“ vojnika kralja Petra Prvog Blagoja Matica i Milenu Harambašic, ovo prijateljsko vece uvelicali su Francuzi-Jermeni pukovnik Andrej Seferjen, Rone Anri Legre i Bernar Leroa, uz prisustvo clanova ASRS i gostiju, a sve ih je predstavio predsednik Saveza boraca u Francuskoj Petar Milic.
Srdacno prijateljsko druženje proticalo je u zdravicama i govorima, sve kroz preplitanje ljubavi prema otadžbini.
Nagrade i priznanja
U završnici veceri podeljene su nagrade. Najvece priznanje, „Zavet ratnika oslobodilackih ratova Srbije i Crne Gore od 1912. do 1919. godine“ dobili su Rade Adamovic, protojerej Nikola Škrbic i dopisnik „Vesti“ iz Pariza. Zahvalnice su urucene Miladinu Vujicicu, Branku Brcinu i Rone Anri Legreu, a Pocasne clanske karte Saveza starih boraca Radetu Adamovicu i Stani Bilbiji.
– Francuzi su nam bili i ostali prijatelji i danas nas pamte kao velike junake. Potvrda o tome je i da smo, na Dan primirja, polažuci vence pod Trijumfalnu kapiju, dobili mesto uz venac predsednika Francuske. Pamti se da smo 1918. godine probili Solunski front, promenili ratnu srecu, skratili rat za jednu godinu i Evropi pribavili mir. Bili smo ponos celog sveta! – podsetio je pukovnik Markovic.
Na to je sa gorcinom rekao da ni danas ne može da veruje da je nedavno 19 najjacih zemalja srucilo svoje oružje na malu zemlju koja se branila „lukom i strelom“, dodao je: „Nadam se da cemo uvuci naš brod u Evropsku uniju“ i „Želim da se potomci svih predaka nadu na motivu rodoljublja“, a zakljucio sa: „Mi moramo vratiti Kosovo“.
Veoma lepe poruke iznosili su i prijatelji Francuzi, da bi sve to pukovnik Markovic objedinio u zdravicu: „Dižem cašu za ljubav našu“.
I, naravno, usledila je mala gozba za koju žene ASRS važe kao nenadmašne.
Samo kao ljudi
U „Zavetu“ kojeg je 1996. godine srocilo cetrdesetak starih ratnika, izmedu ostalog stoji: „Nikad kao neljudi, uvek samo kao ljudi“, „Obraz otadžbine mora uvek biti svetao“, „Sami možemo malo, sa saveznicima mnogo“, „Cinite sebe i ostale srecnim“. „Negujte slogu“…
