Posle sedam i više meseci, konačno sam videla Voju – kaže 44-godišnja Jadranka Šešelj, supruga lidera srpskih radikala, koja je na dugo željeni put krenula krajem jula, nakon dobijanja odobrenja Haškog tribunala. Uznemirana i nespokojna, uputila se u Hag, ali ovoga puta, potpuno sama. – Nisam znala u kakvom ću stanju zateći Voju, pa sam deci objasnila da ćemo po mom povratku, neki naredni put ići svi zajedno.
Razgovaramo u porodičnoj kući Šešeljevih u Batajnici, nekoliko dana po njenom povratku.
Ni nagoveštaj
– Porodica Šešelj, trenutno zavisi od pomoći mojih roditelja, brata i ostalih rođaka, a i stranka radikala nam priloži onoliko koliko može. Izdržaćemo mi sve probleme, mada nema nikakvih nagoveštaja kada će početi suđenje Voji, ali hoću da verujem da je njegov povratak sasvim blizu – nada se Jadranka.
Sedimo u dnevnoj sobi u čijem uglu je sto, a na njemu kompjuter za kojim naizmenično sede devetogodišnji Mihajlo i šestogodišnji Vladimir. Igraju najnovije igre, koje im je poslao tata iz Haga, a činjenicu da je njihov otac u zatvoru u nekoj dalekoj zemlji, nakon godinu i po dana, shvataju kao neizbežan deo života. Jadranka Šešelj deluje opuštenije i bolje od poslednjeg susreta sa novinarima „Vesti“, a razloge sama objašnjava i pre našeg pitanja.
– Odahnula sam kad sam ga videla. To je stari Voja, onaj koga sam upoznala kao devojka, kome sam rodila tri sina, ali mu nisam „oprostila“ što nemamo i devojčicu. Ali, nikad se ne zna, jer ljubav se vodi i u Haškom tribunalu! Pravi šeret, nasmejan i dobro raspoložen, sačekao me je u prostoriji odobrenoj za posete pritvorenicima. I zagrlio najlepše, najnežnije… Bio je to dugo željeni susret muža i žene, ali i iskrenih prijatelja.
Bezrazložan strah
– Sasvim sam sigurna da se u Haškom tribunalu sve snima, pa i najintimniji trenuci. Ali, ljubav vodim sa svojim mužem i nemam čega da se stidim. Ukoliko bi se dogodilo da se takav video-zapis obelodani, to bi bio argument više za ukidanje Tribunala – tvrdi Jadranka Šešelj, dok se oko njene fotelje naizmenično motaju Mihajlo i Vlada. Najstariji Aleksandar je na rekreativnoj nastavi sa svojim školskim drugovima u Svilajncu. A, najstariji sin Vojislava Šešelja, 21- godišnji Nikola, trebalo je baš tog dana da stigne iz posete ocu, iz Haga.
– Još dok je Voja bio u apsolutnoj izolaciji, do mene je dospeo glas da je prebačen iz svoje pritvoreničke sobe u neku drugu, i to me je prilično uznemirilo. Nisam znala šta se desilo i čime je bilo izazvano to premeštanje. A, poznavajući ga, mogla sam da pretpostavim da je opet uradio nešto što se kosi sa strogim pravilima.
Međutim, premeštanje sa trećeg na prvi sprat, kako se posle ustanovilo, nije bilo uslovljeno njegovom nedisciplinom, nego potrebom Haškog tribunala, jer je naime, Milan Babić, u međuvremenu, od zaštićenog svedoka postao haški osuđenik, pa ga ostali politički pritvorenici, jednostavno, nisu prihvatali.
– čak se šuškalo da su mu stizale i neke pretnje, iz bezbednosnih razloga prebačen je na treći sprat, a moj Voja je onda premešten na prvi. Sada je zajedno na spratu sa Miloševićem i nekim drugim, manje poznatim optuženicima. među kojima ima i Hrvata i Muslimana i Srba, ali svi se dobro slažu. Svako od njih ima svoju muku, svoju ranu i brige.
U Hagu je Jadranka Šešelj provela pet dana, a kroz smeh, dok nas služi kafom i sokom, a Vlada insistira i na sladoledu, kaže kako ju je suprug, već posle druge posete upozorio, zadirkujući je, da zbog njenog boravka gubi „dragoceno“ vreme, koje bi inače trošio na pisanje nove knjige. Neuobičajeno, ali i supruga Jadranka je u Hag ovoga puta došla bez naramka knjiga, nosila je samo dnevne i nedeljne novine, kao i najnovije porodične fotografije. Na sve to Voja je, po njenim rečima, bacio samo letimičan pogled i rekao da se time pozabaviti kada se ona vrati u Beograd.
Minimaksu, s ljubavlju
– Odlično izgleda – kaže, opisujući fizički izgled i kondiciju svog supruga. – Od poslednjeg susreta nije se ugojio ni grama, ali je zato „nabacio“ mišiće. Zapravo, svako jutro, pre doručka ide na traku za brzo hodanje i tako prepešači sedam kilometara, a onda posle doručka u teretanu, dva do tri puta dnevno. Učestvuje u zajedničkim sredstvima za „kuhinjski fond“, ali od nekog njegovog kuvanja nema ni govora, a za trpezu seda među prvima, baš kao što je to radio i kod kuće. Sada im jela sprema neki Paško LJubičić, moram da pohvalim ono što sam probala od njegovih specijaliteta – punjenu papriku koju mi je lično podgrejao Sloba. Odlična je. Na kulinarskom umeću, pozavidela bi mu svaka domaćica. Voja i dalje vodi računa o ishrani i jede, uglavnom, samo bareno meso i povrće. I, naravno, nije propusti priliku da me podseti da bih i ja mogla biti lakša za koji kilogram… – smeje se sagovornica „Vesti“.
Danas mi tati, sutra on nama
– Jedne večeri dok je Voja bio u potpunoj izolaciji – seća se Jadranka Šešelj – Vlada i ja smo mu pisali jedno pismo, a Aleksandar i Mihajlo, druga dva. Svako je imao svoju priču, a onda je Vlada, onako iz nebuha rekao: „Sada mi pišemo tati u zatvor, a sutra kad mi odemo u zatvor, pisaće i tata nama“.
Supruga Vojislava Šešelja već je u blagoj putnoj groznici, naime, 20. avgusta trebalo bi da krene sa decom put Haga. To im je svima obećala, uprkos tome što se materijalna situacija porodice Šešelj nije promenila nabolje. Usvojeni, pa poništeni republički zakon o pomoći porodicama haških pritvorenika, o kome je ekipa „Vesti“ pre nekoliko meseci razgovarala sa Jadrankom, bi im dobro došao, ali bez njega se može.
– Nepotrebno je da ponavljam priču kako krajnje skromno živimo, u koju neki ne veruju. Nikom ništa zasad nisam dužna, a sve račune uredno plaćam. Novca nemamo dovoljno, ali za prave prijatelje uvek se nađe: u dogovoru sa Vojom određenu sumu novca, neophodnu za transplantaciju jetre, poklonili smo u „tišini“ prvom čoveku srpske estrade Milovanu Iliću Minimaksu. Jer čovek ni u sopstvenoj nevolji ne sme da zaboravi na druge – poruka je Jadranke Šešelj.
Gledala jesam, kupila nisam
Beogradskom čaršijom pronela se priča da je Jadranka Šešelj pred odlazak u posetu suprugu, pazarila u jednom poznatom butiku suknju od gotovo 30.000 dinara!
– Užasavam se takvih laži. Suknju iz kolekcije „Dolče i Gabana“, zaista sam gledala, bila je, zamislite, na sniženju čak deset hiljada dinara, i naravno da je nisam kupila, jer mi je svaki dinar dragocen, negoduje sagovornica „Vesti“.
