Dr Emil Vlajki, predratni profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, trenutno predavač u Banjaluci, boravio je ovih dana u Kanadi, gde je svojevremeno dugo predavao na Karlton univerzitetu u Otavi. U posetu ga je, kako kaže, „dovukla“ nostalgija za sređenom zemljom u kojoj se našao devedesetih godina prošlog veka, početkom rata u bivšoj Jugoslaviji.
Pod nazivom „Kosovsko raspeće Srbije“ u Beogradu je nedavno, kao posebna knjiga na engleskom i srpskom jeziku, objavljen odeljak o Kosovu iz Vlajkijevog dela „Novo totalitarno društvo i destrukcija Jugoslavije“, tako da se tema južne srpske pokrajine prirodno nametnula prilikom našeg susreta sa profesorom u Torontu, pre svega zbog promena koje je doneo povratak Rusije na svetsku političku scenu.
– Amerikanci od raspada Sovjetskog Saveza imaju jedan jedini cilj – da drže Evropu „pod svoje“ i to rade na tri načina: prvi je stvaranje ili iniciranje niza balkanskih ratova kako bi preko NATO-a došli i do političke, a ne samo vojne kontrole, drugi je obnavljanje i nastavak hladnog rata prema Rusiji, a treći je stvaranje niza islamskih entiteta u srcu Balkana – kaže dr Vlajki. – Dakle, sve što je islamsko i muslimansko oni podržavaju aktivno i na taj način misle da destabilizuju Evropu. Pri tome ih uopšte ne zanima to što se Evropa 13 vekova borila protiv islamizacije svog kontinenta, a oni to praktično na silu sprovode već od početka devedesetih godina. To će, naravno, kulminirati time što će Amerikanci unilaterarno priznati Kosmet ili, kako oni kažu, „Kosovu nezavisnost“ (u to sam apsolutno siguran). To je američka administracija i tu nema veze da li je na vlasti Klinton ili Buš, to su „ljudi od slame“ i oni izvršavaju naredbe onih koji su u senci, naročito multinacionalnih kompanija. Pored toga, oni imaju planove i geostrateško ponašanje za svaku regiju zemaljske kugle i to izvršavaju na jedan tehnički način, ne poznavajući suštinu stvari. Kad to kažem, mislim na sledeće: oni su doveli na vlast, kad su organizovali svrgavanje Miloševića, svoju ekipu u Srbiji, naravno uz pomoć nevladinih (špijunskih) organizacija i mislili su da je Srbija potpala pod njihovu interesnu sferu. Pošto nemaju pojma o Balkanu i njegovom mentalitetu, mislili su da se niko neće protiviti u Srbiji tome što će Kosmet predati Albanicima i stvoriti albansku, islamsku državu, što je njima glavni cilj. I tu su se prevarili zbog toga što, s jedne strane, nijedan srpski političar nikada ne bi smeo tako nešto potpisati, a s druge, došlo je do „fenomena Putin“ koji je, verovatno, nakon Petra Velikog, Katarine i Staljina jedan od najvećih ruskih državnika svih vremena. Stvari su se zaoštrile između Rusije i Zapada na nivou hladnog rata, jer Putin ne popušta i vrlo mu je važno, uzgred rečeno, da Srbija bude u njegovoj interesnoj sferi jer to znači biti u centru zemalja NATO pakta, dakle Mađarske, Bugarske, BiH, koja će ubrzo to postati, i na neki način tako parirati NATO organizaciji. Dakle, Putin je postao zaštitnik Srbije što se Kosmeta tiče. Amerikanci nisu računali s tim momentom kao ni sa činjenicom da ne mogu preći taj neki prag da jednostavno oduzmu Kosmet i poklone ga nekom drugom. Sad je situacija vrlo oštra i može rezultirati čak oružanim sukobima na tom području.
Podrška Rusije
• Mnogi kažu da Rusija preko Srbije zadovoljava samo svoje interese?
– Rusija je velika sila i njen nacionali interes je kao i kod Amerike – svetski. Naravno da Rusija iz geostrateških i geopolitičkih razloga nastupa kao velika sila i brani nešto iz svojih državnih razloga, ali mislim da stvar nije toliko jednostavna. Stvar je komplikovanija, utoliko što je pored Rusije i Srbija autohtoni slovensko pravoslavni narod. To nisu ni Rumuni, ni Bugari, Grci to nisu radi jezika, prema tome nekakav autentični duh slavensko-pravoslavni postoji jedino kod Srba i Rusa. Postoje dokazi da Amerikanci, iako su plaćali ekipu koja je sada na vlasti, nikada nisu verovali Srbima zbog tih nekih duhovnih spona između Rusa i Srba, a sreća je što se pojavila Rusija, inače bi se komadanje Srbije nastavilo.
• Kako vidite budućnost Kosova i Srbije? Šta Srbija treba da radi?
– To je vrlo teško pitanje zato što se tu nameću dve opcije. Najlogičnije bi bilo da nezavisnost Kosmeta Srbija nikad na prizna, bez obzira na to što je situacija sad takva da to trenutno ništa ne znači. Ali, situacija se geostrateški menja. Jednoga dana uticaj Amerike na Balkanu neće biti takav kao sada. To će se i desiti samo uz jednu nijansu: da li se uz to treba aktivno suprotstaviti kada SAD i Zapad – Francuska i Nemačka – unilateralno priznaju Kosmet, ili treba ostati na verbalnom negiranju tog čina po sistemu „uradili smo šta smo mogli“. Zato postoji druga varijanta koja je realističnija – pošto u jednom delu Kosmeta (Kosova) postoji većinsko srpsko stanovništvo (ono malo Srba što je ostalo), onda bi, kada se proglasi ta unilaterarna nezavisnost Kosmeta, trebalo sa vojskom upasti u taj deo koji je nastanjen Srbima i vojno osigurati taj deo svoje teritorije, a veći deo prepustiti Albancima. Pored svega, treba kazati da je Srbija po rezluciji 1244 imala pravo da na Kosmetu ima svoje kontingente vojske, policije, administracije i da ovoj proameričkoj ekipi koja je vladala Srbijom nije padalo na pamet da to svoje pravo realizuje…
