O. Đoković
Kad se srca spoje – nastane erupcija. Ili nije narod bez razloga izumeo: “Podeljena tuga – dva puta je manja, podeljena sreća – dva puta je veća.” Upravo te lekcije, verovali ili ne, mogu da se uče od najmlađih članova SKD Izvor koji deluju pri parohiji Sv. Save u pariskoj ulici Simplon. U prostorijama pri crkvi ta deca pohađaju dopunsku školu, u prostranoj svečanoj sali održavaju probe folkolora, grupnog etno-pevanja i recitovanja, a veoma često liturgijska i večernja bogosluženja označe uvod ili završnicu tih mladalačkih okupljanja. Pri tome im je sveštenstvo kao roditeljstvo. Zdrava je to sredina koja traje i trajaće.
– Četrnaesti put u saradnji sa manastirom Visoki Dečani organizujemo humanitarnu akciju Srcem za srce Srbije, prikupljamo pomoć koju tokom letnjih odmora direktno uručujemo onima kojima je najpotrebnije – izgovara Dubravka Stijović, mlada čelnica SKD Izvor, koja, sudeći po aplauzima kojim je nagrađuju, svoju ulogu obavlja marljivo, savesno, korisno i srčano.
Ovogodišnja završna akcija Srcem za srce Srbije (posle prikupljanja novca tokom božićnih i vaskršnjih praznika) održana je u teatru “Žan Dam”, smeštenom, koje slučajnosti, u srcu Pariza.
– Večeras smo od prodaje ulaznica i donacija prikupili 3.500 evra, a još 500 imamo sa božićnih i uskršnjih štandova. Sve je za decu na Kosovu i Metohiji. Mi svake godine prikupimo 6.000 evra i sada smo otvorili poseban račun na adresi https://www.leetchi.com/fr/c/srcem-za-srce-srbije-2023-5436927 na koji ljudi dobre volje mogu da doniraju sredstva i pomognu nam da skupimo i dodatnih 2.000 evra – kaže ljupka predsednica Dubravka.
A deca igrala, pevala i svirala, nakrcala tročasovni program, presvlačili se, obavezni opančići, tkani pojasevi, vezene kecelje i prsluci, na prsima dukati, na glavi šajkače, rundave šubare i raznobojne marame, u kosi cvetak i venčić i, naravno, od svakoga za svakoga – široki osmeh.
U garderobama užurbanost, našminkati, uplesti, uvezati, obmotati Jelica Glišić sređuje Jovanu Mutavdžić, prijavljuju da su iz Gornjeg Milanovca i Kraljeva i da tamo sve vole. Zrenjaninka Milica Radulov sažima:
– Folklor obožavam.
I poče program kao priča o matici. Deca iz Pariza igraju za decu na Kosovu i Metohiji. Svi savršeni, pa se postavlja pitanje kad su stigli da nauče sve koreografije i pesme, šta im je pomoglo da sve pamte i da im svi spletovi kola budu bliski kao “Očenaš”? Deca na sceni teatra izvode “Šopske igre”, igre iz Bujanovca, okoline Vardara, Leskovca, Pirota, svi u “naše kolo šareno”.
Dlanovi se usijali, plješće svoj svome i svako svakome. Na red dolaze Maja Petrović (saksofon) i Anđelina Maksimović (violina), pa ponosni guslar Marko Matić, a učiteljica Sonja Vuković stiže pravo iz Osojana u Metohiji i priča o tamošnjoj školi.
– Sve je spaljeno, obnavljamo uz pomoć Pećke patrijaršije, deca su izolovana u svom getu… Tužno, mnogo tužno – kazuje Sonja.
Zavijorila se i srpska trobojka, a horski grmi: “Oj, Kosovo, Kosovo, zemljo moja voljena” i “Ne damo te Kosovo, uvijek naše bilo”.
Završnica je obojena zahvalnošću svima, ponajviše roditeljima i vođama grupa, buketi cveće su za Dubravku, Tinu, Acu, Zokija, Jelicu, Natašu, Anđelu, sve razdragano i dirljivo uz poruku: “Kosovo, pozdravljamo te i, pamti, mnogo te volimo.”
Tako je bilo, tako će se i prepričavati, pa će se i znati da ko ima srce – deli ga i množi.
Pesma i suze
U režiji programa osmišljeno da se na sceni, naizmenično na platnu projektuju snimci iz osnovnih škola sa Kosmeta: “Janko Jovičević” Goraždevac, “Radoš Tošić” Osojane i “Milun Jajkšić” Banja, čiji đaci recituju rodoljubivu i nostalgičnu poeziju, pevaju iz duše “Hriste Bože, odlazimo da se vratimo” ili “Ne može mi niko zabraniti da se smejem i pevam” i uspevaju da kod publike suzama orose obraze.
Košarkaš sa šajkačom
Mateo Mene je petnaestogodišnjak, visok 200 centimetara, vršnjake za glavu nadvisio. Saznali smo kako majstorski plete nogama u opancima, tako je hitar i vešt u košarkaškim patikama. Ovako se ispoveda:
– U Izvoru mi je lepše nego u disku. Ovde je sa mnom u folkloru i moja sestrica Lena (12), a u publici su mama Nataša i tata Žan-Žak. Jednako mi je lepo i u košarci, u klubu Paris basketbol iz 13. pariskog arondismana.
Pitamo ga za Jokića, a on samo kaže: “Uh”!
Dobrodošlica
Na ulazu u teatar, sa “neboder” pogačom i zdelicom soli, publiku dočekuju mlađane Maja Petrović i Anđela Kovač.
– Čuvamo tradiciju. Ovakve dobrodošlice nas podsećaju na Srbe iz daleka koji nam nedostaju. Zato učimo pesme i kola, tako im pokazujemo koliko na njih mislimo i da nisu zaboravljeni – uglas mudruje tandem Izvorovih lepotica.
Predaja pomoći u Visokim Dečanima
Za stolom do Maje i Anđele, na kojem dominiraju ogromno crveno srce i buketi božura, radile su blagajnice Kristina Stevanović i Jelena Anđelković, pa razjašnjavaju:
– U manastiru Visoki Dečani, 6. avgusta, predstavnici Izvora će predati novčanu pomoć.
