Polovina Švajcaraca plaši se stranaca, ali je samo mali deo njih sklon da podrži ideje krajnje desnice – pokazalo je šestogodišnje istraživanje „Krajnja desnica – uzroci i protivmere“, koje je naručila vlada u Bernu. Ekstremizmu je sklona manjina mladih ljudi koji traže način da budu uočeni i da se razlikuju od drugih.
Istraživanje je takođe pokazalo da 20 odsto stanovnika Švajcarske ima antisemitsko ponašanje, a da 30 odsto njih ima „islamofobiju“. Prema autorima studije, slični rezultati dobijeni su u Nemačkoj. Rezultati govore međutim da u Švajcarskoj krajnja desnica ima 4 odsto simpatizera, što nije više nego u drugim evropskim zemljama. Poređenja radi, ekstremna levica ima oko 2 odsto pristalica.
Istraživanje pokazuje da postoji protivurečnost između liberalnog društva kakvo je Švajcarsko i s druge strane potrebe za nacionalnim identitetom i njegovom odbranom pred strancima.
Istraživanje zaključuje da se problemi rasističkog nasilja često pojavljuju u javnosti predstavljeni u medijima na spektakularan način pogotovu kada je reč o događajima na sportskim tribinama. Autori studije smatraju da se pitanje nasilja na rasnoj osnovi u medijima tretira pojednostavljeno, kroz deljenje moralnih lekcija što onemogućava „pravu raspravu“.
Populizam u Švajcarskoj ima dugu tradiciju u Švajcarskoj još od 1960 godine. Narodnjačka partija potisnula je sedamdesetih male stranke krajnje desnice kao što je bila Nacionalna akcija i devedestih Partija automobilista.
