Devetogodišnja Aniana Pedernjana ide u srpsku dopunsku školu, veoma lepo piše i čita ćirilicu, a član je dečje folklorne sekcije FMD „Izvor“ u švajcarskom St. Galenu. Ali, mala Aniana nije Srpkinja. Srpske krvi nema ni u devetom kolenu, njeni roditelji Kornelija i Ronald Pedernjana rođeni su Švajcarci, otac joj je doktor pravnih nauka. Jedan od glavnih krivaca za Anianine sklonosti je Slavica Stefanović, rodom iz Paraćina.
– Stanovali smo u istoj kući kada se Aniana rodila. Posle porođaja njena majka Kornelija počela je da radi i onda meni ostavljala dete, prvo na pola sata, a onda i duže, pošto sam ja radila pola radnog vremena. Kada je počela da izgovara prve reči, moj muž i ja smo pitali njene roditelje da li im smeta da je učimo srpski jezik. A, oni ne samo što su pristali, nego su bili veoma srećni zbog toga. I tako je počelo – priča za „Vesti“ Slavica koja i danas stanuje nedaleko od Anianinih roditelja.
čita bez greške
Anianu smo zamolili da nam pročita nešto što je pisala u školi. Sa zadovoljstvom je uzela svesku i čitala „Bajku o vuku“ na ćirilici i veoma jasno izgovarajući srpske reči a neupućeni slušalac ne bi nijednog trenutka pomislio da dete nije poreklom iz Srbije.
Slavica priča da su se toliko zbližili sa Anianom i njenim roditeljima da su, kada je imala tri godine, svi zajedno posetili njihov rodni Paraćin.
– Već naredne godine išla je s nama bez roditelja. I tako svake godine. Aniana u Srbiji ima puno drugarica koje je naprosto obožavaju, često se dopisuju i pričaju telefonom. Ove godine nam je rekla da neće samo jednom da ide u Paraćin, već dva puta. Tako je vodimo i za Uskrs, i za letnji raspust – priča Slavica Stefanović.
Anianinim roditeljima Korneliji i Ronaldu nije bilo dovoljno što je njihova devojčica tečno progovorila srpski, želeli su i više od toga. Zato su svoju mezimicu upisali i u dopunsku školu na srpskom jeziku tako da ona sada piše i čita ćirilicu.
– Sva naša školska deca ovde igraju u folklornom ansamblu „Izvor“ pa ni Aniana nije htela da se izdvaja. Roditelji su je upisali u folklornu sekciju a nedavno je i nastupala sa srpskom decom – ističe Slavica.
Dobri i loši ljudi
– Srbija je lepa zemlja, a Srbi su prijatan i gostoljubiv narod. Demonizacija na Zapadu stvar je dnevne politike, u Nemačkoj su tako na lošem glasu Turci, ovde Srbi, ili neki drugi stranci. Svuda ima samo loših i dobrih ljudi – kaže za „Vesti“ Anianin otac Ronald.
– Slavica i Veroljub Miša Stefanović, njeni, slobodno se može reći, drugi roditelji, kupili su joj na poklon srpsku narodnu nošnju koju ona obožava i oblači kad god može – kaže, smešeći se, Kornelija Pedernjana. – Bilo je potpuno očekivano da zaigra i vaš folklor
– Video sam koliko ljudi dolaze na zabave „Izvora“, shvatio sam da je to jedno ozbiljno kulturno udruženje. I sam sam predsednik hokejaškog kluba u St. Galenu i znam koliko je teško raditi sa ljudima i sakupiti ih u jedno udruženje – kaže Anianin otac Ronald.
Mnogi Švajcarci se pitaju otkud otkud ovakva prisnost sa Srbima, ali to njene roditelje ne zanima. A čudno je to i Srbima. Kada se Aniana upisala u srpsku dopunsku školu, pitali su je, ko je u njenoj familiji Srbin. Učiteljica Svetlana Ilić-Marček hvali Anianu da lepše piše ćirilicu nego latinicu.
– Ja volim Slavicu i Mišu kao svoje roditelje. Porasla sam sa njima, tako da imam dve mame i dve tate, dva Uskrsa i dva Božića. Dobijam dva puta poklone za Božić što me veoma raduje. Imam u Paraćinu baba Ružu i rado idem kod nje na ferije – izbrblja Aniana na čistom srpskom jeziku i otrča u svoju sobu da sluša muziku.
Iz sobe se uskoro začu narodnjak odvrnut do daske, a Miša Stefanović kroz smeh dobacuje da su joj omiljeni pevači Miroslav Ilić i Šaban Šaulić.
