TURSKA : SVAKA DIJASPORA IMA SVOJU MUKU
DEZERTERI BEZ PASOŠA
• Regruti u dijaspori vojnu obavezu moraju da ispune do navršene 39. godine, ali mogu da služe samo mesec dana ako plate 5.000 evra
Turska nema poseban zakon o dijaspori i sve svoje iseljenike u svemu tretira kao i sve druge građane. NJenih 4,5 miliona državljana u dijaspori ima ista prava i obaveze kao i oni koji žive u matici, pa savetnik ambasadora Husein Muftuoglu sa zadovoljstvom ističe da su ti ljudi (u dijaspori) ravnopravni turski državljani.
Turaka-dijasporaca ima najviše u Nemačkoj (oko 2,5 miliona, a ostali su rašireni od Švedske, preko Holandije, Austrije i Francuske, do Velike Britanije, a ima ih i u SAD i Australiji). I upravo gde ih ima najviše – najteže im je, tvrde u beogradskoj ambasadi, jer teško mogu da dobiju državljanstvo.
• Imaju li olakšice ako ulažu u privredu matice?
– Nikakve posebne beneficije, iako Turska stimuliše strane investicije. Za njih je, međutim, bez značaja nacionalnost ulagača. Nema razlike da li ulaže građanin Turske ili strani državljanin.
U uniformi 28 dana
Regrut koji želi da koristi povlasticu skraćenog vojnog roka prijavljuje se konzulatu, sa dokumentima da je zaposleni i da ima legalan boravak. Taj papir se prosleđuje u Tursku. Kada se odluči da odsluži svoj rok, ponovo odlazi u konzulat i kaže: „Želim ovog leta da odslužim vojsku.“ Za nekolio dana dobije obaveštenje kada i gde da se javi. Ti ljudi služe vojsku u posebnim jedinicama – ukupno 28 dana. Zakon ih obavezuje da, pre nego što napuste kasarnu, uplate prvih 25 odsto od 5.000 evra, a ostalo (bez kamate) kasnije, ali pre nego navrše 39 godina. Naravno, mogu i celu sumu da plate odjednom.
• Mogu li da učestvuju na izborima?
– To jednostavno tehnički nije moguće. Uzmimo Nemačku, koja dopušta glasanje samo u ambasadi i konzulatima. To znači da milion i po ljudi (recimo da od 2,5 miliona toliko ima pravo glasa), treba u jednom danu da glasa na samo 15 mesta – 100.000 na jednom biračkom mestu! Na drugoj strani, još nismo dostigli taj nivo demokratije da omogućimo glasanje preko Interneta. Bilo bi zloupotreba. Za 10 ili 15 godina možda će i tako moći da se glasa.
• Kako muškarci u dijaspori ispunjavaju vojnu obavezu? Kako se sankcioniše neodazivanje pozivu na služenje vojnog roka?
– Vojna obaveza je opšta, ali njeno ispunjavanje razuđeno. Na primer, diplomirani student može da bira – da služi vojni rok 12 meseci, kao oficir, sa platom, ili samo šest meseci – kao obični vojnik i bez plate. Sa srednjom školom moraju da služe 15 meseci, samo kao obični vojnici. Za regrute u dijaspori važi zakon iz 1990, prema kojem se vojna obaveza mora izvršiti u godini kada regrut puni39 godina.
Premijer – „ministar dijaspore“
Turska nema ministarstvo dijspore. Za državljene koji žive u inostranstvu nadležan je predsednik vlade.
– Državljani u dijaspori mogu da se neposredno obrate vladi i postavljaju svoje zahteve. Istina, retko se događa da to čine pojedinci, već preko tzv. krovnih organizacija klubova i udruženja u dijaspori – kažu diplomate, naglašavajući da su neke od njih veoma uticajne, dok konzularna predstavništa imaju tehničku ulogu.
– Dobar primer za to je Tursko-američko udruženje. Ta organizacija postala je važan faktor odnosa ove dve zemlje.
Iseljenici mogu da ispune vojnu obavezu ako provedu samo mesec u kasarni u Turskoj, ali pored toga moraju da plate oko 5.000 evra – odjednom ili u ratama. Ta isplata mora da se završi u godini u kojoj regrut puni 39. godina. U suprotnom, računa se kao da nije odslužio vojni rok. Vojna obaveza mora da se ispuni, ne može da se odbije ili izbegne. Inače se gubi tursko državljanstvo. Izuzeti su samo oni sa dvojnim državljanstvom (što u Nemačkoj nije dopušteno), oni ne moraju da služe vojsku u Turskoj, a ako je služe u toj drugoj državi, pod uslovom da je u njoj vojni rok obavezan.
Glasanje na granici
• Da li iseljenici mogu da glasaju ako dođu u Tursku?
– Svi građani su jednaki, u zemlji ili u dijaspori. Ukoliko neko ko živi u Turskoj i putuje u inostranstvo, pa neće biti u domovini u vreme izbora, ili dolazi u Tursku u vreme izbora, može da glasa na granici. Mesec dana pre održavanja, na graničnim prelazima se postaavlja biračko mesto sa kutijama. Dovoljan je pasoš da može da se glasa pri izlasku iz zemlje ili pri ulasku. Carinik udari pečat u pasoš, da se zna da je biračko pravo iskorišćeno.
Kao i Srbija i Crna Gora, Turska, Portugal, Italija, Bugarska i Hrvatska, srazmerno broju stanovnika, imaju veoma raširenu dijasporu. Dok su turski i bugarski emigranti zaposeli uglavnom zapadnu Evropu, hrvatski, italijanski i portugalski su decenijama unazad prešli Atlantik i ima ih i u Severnoj i u Južnoj Americi. Svaka država nastoji da raseljeno građanstvo drži na okupu, ali se suočava sa mnogo problema.
U razvijanju odnosa matice i dijaspore ima mnogo sličnosti između SCG i ovih zemalja, ali svaka ima i svoje specifičnosti – posebno kad je reč o učešću na izborima, obavezi služenja vojnog roka, pravu na dvojno državljanstvo ili olakšicama u investiranju u nacionalnu privredu.
Kako ove zemlje neguju odnos sa svojom dijasporom, da li su emigranti povlašćeni ili „manje jednaki“ u odnosu na građane u matici, „Vesti“ saznaju iz razgovora sa predstavnicima njihovih ambasada u Beogradu.
