SVAKI MARKO RADI NAOPAKO
Srpski premijer Vojislav Koštunica krenuo je u veliku kampanju. Više nego pre se pojavljuje u javnosti, otvara mostove, grli se sa čelnicima iz Banja Luke, učestvuje na vojnoj paradi, odlazi u Hilandar. Za nas Beograđane to je znak da je počelo predizborni ciklus, da se Voja boji gubitka vlasti. Nije njemu toliko stalo do Vojske Srbije, do Hilandara, do republike Srpske ili do Kosmeta, o kome je govorio na vojnoj paradi, koliko do vlasti. Usotalom i CIA je u svom dosijeu o srpskim državnicima napisala da je “Boris Tadić iskrenu Evropljanin, zagovornik evro-atlanske integracije”, a da je “Vojislav Koštunica čovek interesa, neiskren, ali jako pragmatičan”.
Tako kritičari srpskog premijer i shvataju Koštunicinu naglu pristrasnost prema čelnicima Republike Srpske, jer se smatra, da premijer misli da su srpstvo i pravoslavlje jači preko Drine, nego u samoj Srbiji. To mu se zamera, ali i prašta, jer svi hoće da posle odvajanja Crne Gore, imaju zaleđinu, pa makar u Banja Luci. Uostalom, u Srbiji dosta ljudi misli da su srpske izbeglica iz BiH oživele državu, natalitet, biznis, ali i samo srpstvo i pravoslavlje i brobudili Srbijance da se pokažu kao patriote.
Postoji samo bojazan da će Koštunica posle izbora, kada pobedi, zapostaviti ljude iz Republike Srpske i okrenuti se svojim problemima. Amerikanci nagovaraju premijera i predsednika Srbije d aujedine DSS i DS u izborima i pobede radikale, koji realno, nisu Srbiji ništa kreativno ponudli. Oni su danas više opozicija, nego stranka na vlasti, jer vrše opstrukcije ne bi li tako zauzeli dobru poziciju pred izbore. Otud i procena da je DS popuaran kao SRS i da radikale treba poraziti i otvoriti put ka Evropi.
Jesen će obeležiti nova suđenja starim sudskim poznanicima Legiji i Zemuncima, prvo za ubistvo premijera Zorana đinđića, a drugo za ostalih 15 likvidacija. Primetno je, međutim, da se proces razvodnjava i da će kazne biti blage. I u slučaju ostavke Marka Kljajevića, predsedavajućem Specijalnog suda za organizovani kriminal, prilazi uglavnom sa političkog ili politikanskog aspekta. Jeste srpski premijer ubijen u klasičnom atentatu, koji je po svojoj prirodi i politički čin, ali sama ostavka Marka Kljajevića, po mom skromnom mišljenju nije inspirisana politikom. To je pre svega lični stav, potez koji je izazvan emitivnim i svesnim razmišljanjem Marka Kljajevića tj. njegovim strahom za svoj život i opstanak njegove porodice.
Ako je verovati napisima u medijima i rečima izgovorenim u reakcijama, sam sudija Kljajević je imao primedbe na svoje obezbeđenje i žalio se da ono nije kvalitetno. Ova primedba je najsigurniji znak da se čovek koji sudi i presuđuje optuženicima za zaveru, udruživanje, organizovanje likvidacije Zorana đinđića, boji da bi eventualnom presudom na 40 godina robije atetntatorima, istovremeno presudio i sebi da živi narednih 40 godina u strahu od osvete osunjihovih simpatizera.
Ovoj činjenici treba dodati i saznanje da se nekolicina optuženih nalaze u begstvu, da su u međuvremenu likvidirani svedoci ovog suda i da niko ne može da garantuje, da sutra, kada presude budu izrečene, neko od članova klana ili članova povređenih porodica, neće pokušati da „povrati krv“.
Da imamo jaku državu, čiji činovnici razmišljaju, ne samo o zaštiti sudija, već celog pravosuđa kao sistema, Marko Kljajević ne bi trebalo da brine za svoj život, jer bi ga ta istra država Srbija čuvala kao vrhovnog pravednika. Ovako, raspravama da Kljajević daje ostavku, zapravo izdaje pravosuđe, političari i njihova država, pokazuju da ne razumeju da je njihov posao da štite građane, a ne da ih javno prozivaju i medijski linčuju.
Ali, tako je to u zemlji, u kojoj je pogled u budućnost uvek zamućen dnevno-političkom slikom i prilikom.
Patrijarh Pavle i arhijereji su u Sabornoj crkvi održali parastos knezu Pavlu Karađorđeviću, na kome preijer i predsednik nisu bili, i posle 30 godina od pokopa kraljevskog namesnika, rehabilitovali ga kao čoveka. Ovom istorijskom činu prisustvovali su ujedinjeni članovi dinastije Karađorđević, dakle predstavnici Krune i srpske Crkve. Kako mi je rekla kneginja Jelisaveta Karađorđević, ovo je prvi put da je Srbija knezu Pavlu rekla: “Izvini!”
