Наша школа имала је за задатак да прикаже лик и дело Грофа Саве Владиславића руским ђацима, а и код нас у Србији, врло малом броју људи је познат лик и дело овог нашег великана. А руски ђаци ће пренети нама обичаjе за Васкрс у прошлости и садашњости код руског народа, каже Ђорђе Бојанић.
Сава Владиславић Рагузински или „гроф Рагузински или Илирски“ био је српски политичар, саветник руског цара Петра Великог, дипломата у служби Руске Империје, путописац, полиглота, велики добротвор и дародавац, а титулу грофа добио је од руксе царице Катарине 1725. године, каже Ђорђе Бојанић.
О Сави Владиславићу наши ђаци имаће много тога да пренесу својим вршњацима из Русије, Сава је доста повезан са руском литературом, у Москву је довео и једног младог Етиопљанина кога је купио на цариградској пијаци робова. Поклонио га је Петру Великом, а цар се обрадовао овом поклону, покрстио је младића, дао му име Петар, послао га у школе. Овај Етиопљанин био је прадеда великог руског песника Александра Пушкина. Ове чињенице био је свестан и сам Александар Пушкин, одакле потиче и његова наклоност према Србима, каже Ђорђе Бојанић.
И ово је врло значајан податак, на Савин наговор, цар Петар Велики, почетком 18. века, послао је у Сремске Карловце прву граматику и буквар, који је у будући центар српске духовности донео учитељ Максим Суворов. То је означило настанак прве српске школе у Сремским Карловцима, каже Ђорђе Бојанић.
А његово најзначајније деловање и ангажовање је кроз Кјахтански споразум (1725) који је био један од најважнијих међународних споразума Русије и Кине о разграничењу ове две земље. Он је био најзаслужнији за формирање границе, каже Ђорђе Бојанић.
У Сибиру је основао град Троицосавск (данас Киахта) и тамо је подигао цркву Светог Саве српског Немањића, о овим подацима ће причати наши ученици, биће ту још занимљивих података који су обележили српску и руску историју.ви часови могу да се наћу на јутјубу, циљ нам је био да из ових видео часова и они који гледају нешто науче о овим темама, како у Русији тако и у Србији… сви часови су титловани на руском и српском језику, прича Ђорђе Бојанић.
Препознајући заједнички интерес који има за циљ развоj међународних друштвених односа између школа, укључује разноврстну образовну комуникацију између ученика Русије и Србије, један од циљева овог вида образовањ је и д иза нас остане неки печат, да кроз овај вид ђаци упамте своје школске дане, каже Ђорђе Бојанић.
