Iako koreni prvih srpskih doseljenika u Kanadu sežu doskoro 150 godina unazad, nikada među srpskom emigracijom u ovoj zemlji nije našla uporište neka organizacija koja bi imala model „kišobran udruženja“, okupljala istom idejom i sličnom metodologijom rada sve postojeće.
Dva puta do sada, krajem osamdesetih godina prošloga veka, kao i posle NATO SR Jugoslavije, bili su oformljeni srpsko-kanadski kongres, a zatim i srpsko-kanadska federacija. Nisu, međutim, bili dugog veka. Unutrašnja previranja i nesuglasice, prilična nezainteresovanost samih članica, ali i okruženja, dovele su do gašenja tih pokušaja za ujedinjenje srpske dijaspore u Kanadi. Nikada, međutim, nije prestajala potreba za takvom vrstom organizovanja i prvaci ovdašnjih nacionalnih i patriotskih organizacija vrlo često su o tome govorili različitim povodom. Ipak, čini se da je mogućnost formiranja ministarstva za dijasporu u domovini dodatno motivisala ovdašnju emigraciju da još jednom pokuša da se organizuje na širem planu.
Treća sreća
U periodu do idućeg sastanka, inicijativni odbor za osnivanje srpsko-kanadskog kongresa pokušaće da animira što veći broj pojedinaca i organizacija da se priključe ovom projektu, iznesu svoje ideje i što je još važnije, svoja čvrsta opredeljenja kako bi ovaj treći po redu pokušaj organizovanja srpske dijaspore u Kanadi uspeo.
U Generalnom konzulatu Srbije i Crne Gore u Torontu proteklog vikenda okupili su se predstavnici nekoliko organizacija i udruženja i medijima obznanili aktivnosti koje se vode već neko vreme na stvaranju jedne sveobuhvatne organizacije kanadskih Srba. Ovaj Inicijativni odbor za osnivanje srpsko-kanadskog kongresa, kako se nazvao najnoviji oblik organizovanja Srba u Kanadi, uzeo je na sebe zadatak obaveštavanja svih ostalih srpskih udruženja, koja stvarno, ili na papiru, postoje, o već usvojenom statutu novoformirane organizacije. Ovo će, kako je rečeno, biti osnovni dokument koji će odražavati ciljeve ove organizacije do održavanja godišnje skupštine, gde bi se statut potvrdio i ujedno donela i pravila rada.
Svi pojedinci i udruženja, kako je rečeno, su dobrodošli, da započnu ili nastave svoje aktivnosti pod okriljem kongresa čiji bi prevashodni ciljevi bili odbrana srpskih interesa u Kanadi i kulturno-ekonomske veze sa maticom. Oko toga da li treba postavljati matici uslove u smislu stvaranja mogućnosti za glasanje dijaspore ili, npr., davanja predloga za određivanje ambasadora u pojedinim zemljama, postoje različita mišljenja.
Ipak, kako je naglašeno, krajnje je vreme da se napravi jedna snažna i vitalna organizacija, jer to kanadski Srbi i svojim brojem i svojim mogućnostima zaslužuju. Američki Srbi i oni iz pojedinih evropskih zemalja već popularišu pojedine članove svojih zajednica za budućeg i eventualnog ministra za dijasporu. Kanadski Srbi, osim pojedinačnih i privatnih veb-sajtova, nemaju ni prezentaciju na Internetu.
G. Gligorević
