Iz zaseoka Adamovica kod Šolaja u podgrmeckom selu Vojevac, pre tridesetak godina, silom prilika, na privremeni rad u Francusku otišao je Rade Adamovic. Kao i drugi, da zaradi i da preživi.
Krenuo je sa gradevinskim poslovima. Podalo mu se u poslu, verovatno zbog želje da uspe dok je mlad. Osnovao je svoju gradevinsku firmu u Parizu, koja nosi njegovo prezime. Doveo je u Pariz mladeg brata Marinka i krenuli su oštro napred. Stekli su veliko bogatstvo, a ono što su imali u rodnom kraju progutao je vihor prošloga rata.
Te i mnoge druge cinjenice doznali smo u tokom susreta sa porodicom Adamovic u jednom prijedorskom restoranu.
Farme ovaca
Pitamo starijeg brata Radu Adamovica zbog cega ova druženja porodice Adamovic u Prijedoru, pod Kozarom, umesto pod Grmecom. – Bilo je šta je bilo. Sada nismo u prilici da organizujemo druženje tamo, jer sve što smo tamo imali je uništeno. Ovde nas je najviše, sve smo bliže rodnoj grudi, pa smo odabrali ovaj grad. Tu mi sada žive sestre Mara i Mileva, njihove porodice. Tu su moje predratne komšije, doktor Stanko Obradovic, Nikica Došen, direktor Poljoprivredne škole u Prijedoru, da dalje ne nabrajam. Široko je to društvo koje se okupilo da se vidimo, popricamo, setimo se onog što je prošlo, progovorimo i koju o buducnosti – veli nam ovaj pariski gradevinac, koji nije želeo, kao ni njegov brat mnogo da govori o onom šta su radeci stekli u Parizu.
Citaoci „Vesti“
– Moram reci da smo mi redovni citaoci „Vesti“. Dosta radimo zajedno. Vidimo da iz ovog kraja sada ima sve više informacija. Nemate pojma koliko smo se radovali kada smo procitali u listu pricu o povratku u Radic, pa videli svoga brata. Pa to je za nas tamo sreca i zadovoljstvo, kao što je i ovo ovde veceras – podvukao je Marinko.
– Imamo i farme ovaca, da nas mine želja za rodnim krajem – kaže nam mladi brat Marinko.
On je te veceri bio više zadužen za organizacioni deo ovog susreta kojem je prisustvovao i Slobodan Bilic, ministar odbrane Vlade RS i predstavnici francuske ambasade u BiH. Ministar nam je kazao da su se sa Adamovicima upoznali u Francuskoj za vreme zvanicne posete delegacije Ministarstva odbrane Ministarstvu odbrane Francuske.
Tako je, u stvari i uspostavljena saradnja, koja bi, ako se bude odvijala kako je planirano, mogla dati znacajne rezultate.
Poklon sirocicima
Adamovici rade u Udruženju Srba RS u Parizu i na njihovu inicijativu krenula je saradnja. Kod osam srpskih porodica boravilo je za vreme školskog raspusta osmoro dece sirocadi iz cele RS. Oni su im kupili i poklonili kompjutere i dali godišnju pretplatu na internet.
– Ja sam sada u penziji. Sve sam prepustio bratu. Došli smo ovde na poziv Ministarstva odbrane Vlade RS. Lepo su nas primili, ponudili nam materijale o preduzecima koja još nisu privatizovana, pa cu ponuditi našim ljudima da vide da nisu za koje zainteresovani da kupe. Planiram da odem tamo gde sam imao imanje, i okupim one ljude koji su se vratili. Razgovaracu sa predstavnicima vlasti u opštini Bosanska Krupa o tome šta bismo mi mogli tamo da uradimo – najavljuje Rade Adamovic.
Marinko nam rece da ce sa svojim kumom Milovanom Mikirovskim, koji takode živi u Parizu, sledeceg cetvrtka u Kacarevo na „Slaninijadu“, tradicionalnu manifestaciju u ovom vojvodanskom mestu. Raduju se jednako tome i Marinko kao i Milovan, koji se rodio u tom simpaticnom mestu u kojem, takode, živi veliki broj Podgrmeclija.
To vece, kad smo sreli Adamovice, kakve li slucajnosti, bio je rodendan Bilji Savic, vlasnici restorana. NJoj su Adamovici poklonili cvece, a ona je sve pocastila velikom rodendanskom tortom.
