Kako bi se, dodaje list, osipanje zaustavilo, a mreža lektorata poboljšala, tri ministarstva – kulture, prosvete i spoljnih poslova – formirala su radnu grupu koja treba da se bavi ovim problememom i u čiji rad su uključeni i profesori Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
„Prvi zadatak je da radna grupa utvrdi kriterijume za izbor lektora, kakvo obrazovanje i iskustvo je potrebno“, rekao je za „Novosti“ ministar kulture Vladan Vukosavljević.
Namera je da se uvedu pravila ko i po kojim uslovima mozze da radi na stranim katedrama, na koji način će njihov rad da bude finansiran i kako će mreža lektorata da izgleda, navode „Novosti“.
Nadležnost nad lektoratima, ističe list, godinama je bila izgubljena između različitih ministarstava. List prenosi da je Srbija mnoge lektore izgubila na duže staze.
„Kad naš lektor ode u penziju ili iz nekog drugog razloga napusti radno mesto, dešava se da na njegovo mesto najčešće Hrvatska pošalje svog lektora i plaća njegov boravak. Ostali smo i bez lektorata u Moskvi, Rimu, Trstu…Prioritet nam je da prvo rešimo problem u tim gradovima“, navode „Novosti“ ističući da Hrvatska ima oko 60 lektora u svetu, a Slovenija 45.
Kako objašnjava list, rad stručnjaka za jezik, prema međudržavnim ugovorima, finansiraju države domaćini, ali je problem što u mnogim državama taj iznos nije dovoljno veliki za život, a ima i zemalja koje ne ispunjavaju svoj deo obaveze.
Kao primer, „Novosti“ navode da lektore grčkog jezika u Beogradu finansira Srbija, ali da Grčka ne čini isto, te nema naših državljana na katedrama slavistike u Atini i Solunu.
List navodi da su mnoge katedre, gde je Srbija nekada imala svoje predstavnike preuzele naše komšije, najviše Hrvati.
Oni, naglašava, sufinansiraju, a u mnogim državama i u potpunosti finansiraju rad svojih stručnjaka za jezik, svesni važnosti širenja sopstvene kulture i jezika.
„Zbog važnosti ovog posla, 13. decembra održan je sastanak predstavnka tri ministarstva i formirano je zajedničko telo koje će se baviti kriterijumima za izbor lektora“, objašnjavaju u Ministarstvu prosvete.
Osim propisa, dodaju, prioritet je i da se ressi pitanje finansiranja njihovog rada, da se utvrdi kako izgleda mreža lektorata i kako je treba širiti.
Kako navode „Novosti“, plan je da država sufinansira lektore u državama gde ne dobijaju novac za život od univerziteta domaćina, kao i da u celosti plaća boravak tako gde proceni da je to strateški veoma važno.
