Privatizacija u Srbiji pokazala se kao odlična šansa za slovenačke i hrvatske kompanije da ulažu u našu zemlju, dok se istovremeno pokreće pitanje i da li je srpski kapital jednako dobrodošao u Hrvatskoj, odnosno Sloveniji. Najnoviji primer bojkota srpskih biznismena je privatizacija mlekarske industrije u Karlovcu. Prema tvrdnjama iz „Danjub fonda“ koji posluje u okviru londonskog „Salforda“, investitorima srpske nacionalnosti nije omogućeno da ravnopravno posluju u Hrvatskoj. O ovom pitanju će se tek izjasniti Hrvatski fond za privatizaciju, ali sumnja o klasifikovanju kapitala će ostati.
Slovenija je od početka tranzicije u Srbiju uložila 900 miliona evra, osnivajući ili kupujući 350 preduzeća, čime je pojedinačno najveći strani investitor u našoj zemlji. Ministar privrede u slovenačkoj vladi Andrej Vizjak, tim povodom kaže da „Slovenija želi da se stranim investitorima predstavi kao prijatna zemlja sa stabilnim poslovnim okruženjem.
– Investitorima iz tuđine obezbeđujemo ravnopravan pristup slovenačkom tržištu. Ovo važi, kako za investitore iz EU, tako i za one iz trećih država. Srbija nije i ne može biti izuzetak – ističe slovenački ministar.
Slovenački izvoz u Srbiju je u prošloj godini porastao za 20 odsto, dok je uvoz iz Srbije porastao čak 64 odsto. Slovenija je tako u Srbiju izvezla robe u vrednosti 396,6 miliona evra, dok je uvezla robe iz Srbije u vrednosti 187,9 miliona evra.
Pokušaj srpskog biznismena Miroslava Miškovića da svoju kompaniju „Delta“ spoji sa slovenačkim „Merkatorom“ je propao, ali je ljubljanski gigant na kraju sklopio partnerstvo s novosadskim „MB Rodićem“. Zanimljiv je i slučaj „LJubljanskih mlekarni“ kad je britanski fond „Salford“ sprečen u pokušaju da kupi firmu, pod pritiskom poljoprivrednika i ministarke Marije Lukačič, koja je tvrdila da se iza ponude krije srpski biznismen Milan Beko, odnosno „Miloševićev prljavi novac“.
Hrvatske firme kupuju mnogo po Srbiji, od fabrika hrane do turističkih agencija. Samo u prvih devet meseci prošle godine Hrvati su u Srbiju investirali 91 milion evra, što je 93 odsto njihovih ukupnih ulaganja van zemlje. Sa druge strane, najozbiljnije šanse za ulazak na hrvatsko tržište imaju „Delta“ i „Kom trejd“ koji planira da u Zagrebu otvori poslovni centar površine 10.000 kvadrata do kraja 2007. Miroslav Mišković je, navodno, zainteresovan za mesnu industriju u Ivancu, a spominjalo se da želi da gradi i trgovački centar u Hrvatskoj.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da su netačne priče po kojima se srpskim ulagačima raznim propisima brani da kupuju po Hrvatskoj, jer zapravo nismo imali nijedan ozbiljan pokušaj.
– Većina srpskih privrednika sa kojima sam razgovarao nije uopšte zainteresovana za ulaganja u Hrvatsku, i Srbija zato nema nijednu ozbiljniju investiciju u ovoj zemlji. To je čudno, jer bi investicije u pojedine oblasti donele veću zaradu nego kod nas. Mislim da mi imamo kapital koji bi mogao da bude uložen u Hrvatsku, samo je potrebno da se dođe do pravih informacija i pravih posrednika kako bi se novac što bolje uložio. Kod većine naših privrednika je i dalje prisutna politička rezervisanost kada su u pitanju ulaganja u hrvatsku privredu – navodi Kovačević.
Pojedini srpski privrednici kažu da formalno nema barijera da ulažu u Hrvatsku, ali da su one faktički vidljive na svakom koraku. Sa ovim se ne slaže Goran Masnec, prvi čovek predstavništva Gospodarstvene komore Hrvatske u Beogradu.
– Ako pogledamo broj zahteva koji stižu u predstavništvo HGK u Srbiji, polovina je od firmi iz Hrvatske, a polovina iz Srbije. Verujem da će sigurno veći broj srpskih firmi doći na hrvatsko tržište po završetku privatizacije u Srbiji.
