Zbog nemogućnosti transplantacije bubrega u našim klinikama, državljani Srbije u sve većem broju odlaze u Pakistan i Indiju. Tamo ne samo da kupuju bubrege, već se u tim zemljama i operišu, otkriva za „Vesti“ profesor dr Drago Milutinović, načelnik Instituta za transplantaciju bubrega Urološke klinike Kliničkog centra Srbije u Beogradu.
Takvih osoba koje su završavale na Urološkoj klinici samo u ovoj godini bilo je desetak. Da li postoje i oni drugi koji se nisu usudili da otkriju svoje postupke i identitete nije poznato.
– Sve te osobe idu u inostranstvo svojim kanalima i ne možemo da ih sprečimo. Ali zato su bukvalno sa aerodroma „Nikola Tesla“ stizale u našu kliniku. Obavezno smo ih primali i pružali im svaku vrstu pomoći. Zadržavali bismo ih i po tridesetak dana u bolnici jer je reč o transplantacijama koje moraju biti strogo kontrolisane. Skidamo im konce i vadimo sonde. Obavezno stupamo u kontakt sa doktorima i klinikama iz tih zemalja, raspitujemo se o mogućim komplikacijama.A bilo ih je – curenje limfi, zaglavljivanje sondi. No, moram da kažem, tehnički su sve te transplantacije dobro urađene, vidi se da su ti lekari dobro obučeni i da je reč o engleskoj transplatacionoj školi – kaže Milutinović.
Muka koja je naterala ove ljude na dalek put pun rizika i na ovakav vid spasavanja žive glave je poznata.
– Kadaverska transplantacija (mrtvi davalac) kod nas gotovo i da ne postoji, a pošto je reč o osobama bez bližnjih srodnika, sami kreću da traže spas. Da postoji zakon o transplantaciji organa, situacija bi bila drugačija. Svi centri u Srbiji bili bi obavezni da nas obavštavaju o svim moždanim smrtima u zemlji i organa za presađivanje bilo bi znatno više. Drugo, zbog manjka organa za transplantaciju postoji prioritetna lista na kojoj su prvo deca, pa osobe kojima je zbog odbacivanja organa nekoliko puta presađivan bubreg i ljudi koji nemaju adekvatan pristup dijalizi. Svi oni su hitni slučajevi, ostali ili čekaju ili su otpisani. Nažalost, postoje i oni koji zbog razorenih bubrežnih tkiva, krvnih sudova, mozga i srca ne bi mogli da podnesu transplantaciju i oni su osuđeni na dijalizu, pa koliko izdrže – kaže Drago Milutinović.
U Srbiji trenutno je na dijalizi 3.500 ljudi, a svake godine pristigne 400 novih pacijenata za dijaliizu. Ako se zna da jedan presađeni bubreg funkcioniše u proseku desetak godina, nije teško izračunati koliko je godišnje potrebno izvršiti transplantacija. Primera radi, u ovoj godini koja se smatra rekordnom biće presađeno pedesetak bubrega. Od toga samo 11 kadaverskih, brojka nimalo optimistična i ona objašnjava ovo rizično odlaženje u Pakistan i Indiju.
