Sve više Srba traži azil u Švedskoj. Migracioni zavod smatra da nemaju razloga za zaštitu i ogroman broj dobija odbijenice. Ali, dok čekaju rešenje uspevaju da rade.
„To je stvarni razlog što traže azil“, izjavila je za švedski državni radio Marija Lilijenblad, prvi sekretar švedske ambasade u Srbiji zadužena za migraciona pitanja.
Ona je zabrinuta za ovakav razvoj i veruje da će biti još više Srba koji traže azil zbog posla.
Lilijenblad zbog toga podržava predlog da se dozvoli useljavanje radne snage u ovu zemlju.
Ona skreće pažnju i na rizik da će jedan deo kvalifikovane i dobro obrazovane radne snage iz Srbije da nestane u EU.
– Ako se ovaj scenario iz Srbije nastavi onda će prihvatni centri biti nepotrebno preopterećeni – kaže predstavnik za štampu švedskog migracionog zavoda i objašnjava da je prošle godine oko 2000 ljudi iz Srbije i Crne Gore tražilo azil.
Statistika
Od početka ove godine u Švedskoj je razmatrano 869 zahteva za azil izbeglica koji dolaze iz Srbije. Pozitivno je rešeno svega 272, ali je samo 28 napustilo zemlju. U istom periodu razmatran je 81 zahtev iz Bosne i Hercegovine, a azil je dobilo 35. Od 28 zahteva iz Crne Gore pozitivnu odluku o azilu dobilo je osmoro.
Najbrojnije su izbeglice iz Iraka, Somalije i Srbije. Veliki broj nastavlja da se krije i posle odluke o proterivanju.
Od početka ove godine iz Srbije je stiglo više od 1000 onih koji su zatražili azil, a iz Crne Gore trideset šest. Oni napominju da među njima ima i Srba sa Kosova za koje se smatra da im je potrebna zaštita, tako da je prošle godine oko 500 Srba, ipak, dobilo azil.
Takvu sreću nije imala srpska porodica sa četvoro dece koja je stigla sa Kosova u Švedsku, još 2003. godine.
Iako je Migracioni sud smatrao da treba da dobiju boravišnu dozvolu, Zavod za migracije se žalio na njihovu odluku. Viši sud je poništio prethodno rešenje i odlučio da ih protera.
Hiljade ilegalaca
Hiljade izbeglica živi ilegalno u Švedskoj potpuno nepotrebno. Mnogi ne znaju da se odluka o proterivanju posle četiri godine poništava. Više od polovine onih koji ponovo zatraže azil dobijaju pozitivnu odluku. Zakon je promenjen 1989. i tada je produženo vreme za poništavanje odluke sa dve na četiri godine.
– Neki misle da će lako da izdrže kada počnu da se kriju. Ali, puno porodica se raspadne jer je to veliki mentalni napor, posebno za decu – kaže predstavnik švedskog migracionog zavoda.
Ova porodica je tražila azil u Švedskoj pre četiri godine i posle odbijanja prešli su u Finsku. Tamo su takođe tražili azil, ali su na zahtev finskih vlasti vraćeni nazad u Švedsku. Posle žalbe na negativnu odluku Migracionog zavoda, sud je pre mesec dana odlučio da im dozvoli da ostanu. Međutim, Zavod se nije složio i obratio se Višem sudu. U žalbi Migracionog zavoda stoji da tvrdnje porodice da nemaju rodbinu u Srbiji i to što su se deca prilagodila u Švedskoj nije dovoljan razlog za njihov ostanak. Oni smatraju da bi imali razloge za azil ako bi morali da se vrate na Kosovo, ali da mogu da žive i u nekom drugom delu Srbije. Migracioni zavod je doveo u sumnju i podatke da su zaista živeli zadnjih godina na Kosovu pozivajući se na anonimnu prijavu.
Iako je Viši migracioni sud odbio da uzme u obzir anonimnu prijavu ipak je odlučio da ih protera i ne uvaži obrazloženje iz ranije presude u kojoj je stajalo:
– Porodica je ozbiljno izložena opasnosti od progona na Kosovu zbog njihovog srpskog porekla.
