SUBOTICA – Kako sa 24.000 dinara penzije da preživim i pomognem deci koja ne mogu da nađu redovan posao i angažovana su od danas do sutra za mizerne pare? Zato nisam mnogo razmišljala kada mi je prijateljica predložila da odemo na tri meseca u Nemačku, da čuvamo stare i bolesne. I nisam se pokajala!
Počinje priču Subotičanka Olja D. (56), koja je u protekla tri meseca radila kao negovateljica u nemačkom selu Drauloden, u okolini Štutgarta. Za tri meseca zaradila je, kaže, više od 4.500 evra, o čemu bi u Srbiji mogla samo da sanja.
Olja i njena prijateljica su među stotinu žena koje su u proteklih pola godine iz Bačke otišle u Nemačku da rade kao negovateljice.
– Situacija kod nas odavno nije bila gora, te mi se čuvanje 80-godišnjeg starca, koji je imao šlog, činilo kao jedina šansa da zaradim nešto više novca i pomognem deci – nastavlja Subotičanka, odbijajući da se fotografiše. – Molim vas da razumete, udovica sam i živim sama, a bojim se lopova i razbojnika, sada obijaju kuće i zbog paketića mesa, trgaju lančiće sa vrata…
Njena prijateljica već duže vreme odlazi na rad kod jedne porodice i kada je čula da i njihovim komšijama treba pomoć oko najstarijeg člana, preporučila je Olju i pomogla joj da dođe. Jedini uslov koji je trebalo da ispuni, bio je da je zdrava, uredna i pouzdana, a olakšicu joj je predstavljalo i nedavno dobijeno mađarsko državljanstvo.
RADE NA CRNO OD sredine 2011. godine građani Poljske, Mađarske, Slovenije, češke ne moraju da imaju boravišnu vizu za rad u Nemačkoj, žene iz Hrvatske smeju da rade legalno samo ako poseduju određene kvalifikacije, dok žene iz Srbije, Bosne, Albanije i Makedonije rade uglavnom na crno.
– Mada ima dosta naših žena koje nemaju mađarsko državljanstvo, ali one rade i na svoj i na rizik porodice koja ih angažuje – dodaje Olja. – Verujte, da ne izgleda kao izložba i da nije sva pod konac, pijaca subotom u Draulodenu bila bi ista kao i naša Mlečna pijaca… Svuda se čuje srpski i mađarski, poznati smeh i šale…
Kod porodice Grajner, koja živi u prostranoj kući, dobila je svoju sobu i sve uslove za rad. Pored nege deke koji je posle šloga ostao nepokretan i koga je, kaže, jako zavolela, ponešto je radila u vrtu oko cveća, pomagala u kućnim poslovima, a i naučila je Nemce šta su naše krofne, gibanica, gravče na tavče… Sve se radi po tačno određenim pravilima, tačno je propisano kako nega bolesnika treba da izgleda i nema nikakvih problema ukoliko se poštuju.
– Jezik nisam znala, ali smo se sporazumevali. Zaista mi ništa nije teško padalo, zavolela sam ih, i bilo nam je svima teško kada je posle tri meseca trebalo da se vratim kući, ali dogovor je da se posle mesec i po dana ponovo vratim – priča dalje Olja. – Nemci vole naše žene, mnogo više nego Poljakinje, Slovakinje, Rumunke, najviše zbog toga što se ne libimo nikakvog posla, što pored nege, često dobiju i pomoć u kući. Plate nas deset puta manje nego što bi plaćali svoje negovateljice, a to je sto puta više nego što bismo ovde zaradile, pa je dobro svima.
U DEFICITU
PREMA nezvaničnim podacima, u Nemačkoj radi oko 100.000 negovateljica iz Istočne i Jugoistočne Evrope, a prema procenama, do 2025. godine trebaće ih još 300.000. Bez njih je trenutno nemoguće zamisliti nemački sistem kućne nege starih i bolesnih, jer nemačke negovateljske službe celodnevnu brigu naplaćuju i do 10.000 evra mesečno.
