Dobrotvorni bal od 2. juna 2001. godine, predstavlja, simbolicno, datum kada su potomci ravnogorskih cetnika – doseljenika u Australiju, preuzeli od svojih oceva i dedova upravljanje dobrom Srpskog nacionalnog centra u Bonerigu.
Tako se, preko potomaka, nastavlja jedna tradicija zapoceta pre nešto manje od cetiri decenije. Tada je Pokret srpskih cetnika Ravna gora pazario imanje u Bonerigu, a medu petoricom osnivaca birana su dvojica tutora koji ce predstavljati posed pred zakonom. Dogovorili su se da izvlace drvca od šibice – Petar Mrkic, Dušan đumic, Lazo Vukmirica, đuka Radan i Rade Travica. Dva drvceta bila su sa glavicama, tri bez.
reb je pao na Radana i Travicu koji su izvukli šibice sa glavicama, a sudbina je htela i da baš ta dvojica nadžive ostalu trojicu saboraca i prijatelja, saputnika – od Srbije, preko Italije, pa sve do na kraj sveta – u Australiju. I da docekaju i ovo vreme i vizije o kojima nisu ni slutili, tada, pre 38 godina.
Imanje je, u ono vreme, stajalo 7.000 funti. Sidnejski Srbi nisu bili sami u kupovini i otplacivanju. Medu onima koji su im pomogli, bili su i Rade Jovicevic, Damir Jurkovic i LJubo Bukva iz Adelejda. Bili su zajedno u Italiji, pa se rastali po dolasku u Australiju. Ali, kad su culi šta se namerava u Sidneju, došli su da pomognu.
I to nije sve – ova trojica ponovo su bili ovde prošle subote. Došli su, kao i onda, kad su culi šta se dešava:
– Culi smo da se Centar širi i hteli smo da opet budemo tu, uz taj veliki dogadaj – kaže LJubo Bukva.
– Hteo sam da cestitam svima koji su došli na ideju kako da otkupe novo imanje i pripoje ga postojecem. Baš tako, na isti nacin, razmišljao sam pre cetiri decenije u Adelejdu. Video sam jednu kucu, bila je na prodaju, a ja pomislio: baš bi lepa crkva ovde mogla da se napravi. Tako smo tamo dobili prvu srpsku crkvu – reci su Damira Jurkovica.
– Ovo je vece koje nisam mogao da propustim – istice Rade Jovicevic.
– U ono davno vreme, priželjkivali smo da ovo bude veliki centar, ali se ovako necemu u snu nisam nadao – reci su đuke Radana.
Imanje za narod, da ima
– Nicega tada nije bilo ovde, samo muve zbog okolnih farmi… Ali smo mi rekli: baš ovde cemo, dobro je mesto, tu cemo da kupimo, za narod, da ima. Bilo nam je potrebno mesto da se okupljamo, da se ne – izgubimo – kaže đuka Radan, svedok celog prošlog vemena i samim tim u središtu zbivanja dobrotvornog bala.
