Zapanjeni ponašanjem srpskih partnera, koji prilikom svakog poslovnog susreta drže na stolu uključene mobilne telefone i na njih se uredno javljaju, švedski biznismeni negodovali su zbog toga preko svoje „srpske veze”, budući da je to u njihovoj zemlji izraz krajnjeg neuvažavanja sagovornika.
Za Tanju Janjić, šarmantnu Šveđanku iz Malmea srpsko-makedonskog porekla, koju je život od socijalnog pedagoga odveo na poslove konsaltinga zavidnog nivoa, ovakve situacije nisu retkost. Kao vlasnik privatne konsultantske kuće danas je ona adresa kojoj se obraćaju mnoge švedske firme i vladine i nevladine organizacije sa zahtevom da im nađe poslovnog partnera na Balkanu.
Veliki sponzorišu male
– Ideja je da organizacije poput SIDA ili NITEK stimulišu preseljenje proizvodnje iz Švedske, budući da je ona neisplativa zbog visoke cene radne snage. Švedske firme animiraju se da potencijalne partnere nađu u tranzicionim zemljama. Za te namene SIDA kao humanitarna organizacija daje ogroman novac iz fonda poreskih obveznika u Startist program. Švedsko preduzeće finansira se prevashodno za razvoj saradničkog preduzeća u nekoj od tranzicionih zemalja, i to u visini od 40 odsto ukupno potrebnih investicija – objašnjava naša sagovornica i dodaje da je čitav projekat izrastao na ideji bivšeg direktora „Volvoa”, kad se prilikom zatvaranja jedne njihove velike fabrike pojavio ogroman broj nezaposlenih. Tada je praktično patentirana svojevrsna solidarnost da velike firme, procenjujući poslovne inicijative i lične programe pojedinaca preko svojih veza i kontakata nađu finansijere za to. Danas u Švedskoj ima 90 agencija koje posreduju na tom kursu da afirmisana preduzeća sponzorišu novoosnovana.
Zahvaljujući Tanji Janjić i popularnosti Srbije posle petooktobarskih promena, i naši privrednici postali su deo ove zanimljive poslovne mreže. Kako ona radi? Budući da Tanju doživljavaju kao „svoju”, švedski privrednici traže da im u Srbiji nađe odgovarajućeg partnera, s preciznim uslovima i parametrima. Takav upit ona preko svojih poslovnih veza, ali i Privredne komore, Agencije za mala i srednja preduzeća i mnoge druge kanale, šalje u Srbiju. Najveću vajdu ima od privrednika, kao i svoje ogromne baze podataka koju je tokom ovih godina stvorila. Od velike koristi je i prezentacija srpskih firmi na internetu, u čemu vidi znatno poboljšanje poslednjih godina.
– Planiram da na svom veb-sajtu otvorim prostor koji bi bio na raspolaganju preduzećima iz Srbije da ih koriste za prezentaciju. Sve bi, naravno, išlo besplatno preko mog sajta i servera – kaže Tanja.
Na osnovu upita i poziva izabere 10 do 15 srpskih potencijalnih partnera, čitav taj spektar pokazuje švedskom klijentu, a onda, nakon odabira njih četiri-pet, kreće se u Srbiju da se upoznaju sa partnerom na licu mesta. Na kraju tog putovanja Šveđani, po pravilu, znaju već ko im najviše odgovara i onda Janjićeva pravi projekat na osnovu kojeg će švedski klijent povući novac za svog srpskog partnera.
Profit za oba partnera
– Teško je švedskog privrednika ubediti da dođe prvi put, a kasnije, kad vidi naše mogućnosti, onda je sve mnogo lakše. Do sada imam četrdesetak uspešnih projekata od kojih je čak 80 odsto u Srbiji i to u oblasti grafičke, drvne, tekstilne, metaloprerađivačke industrije, IT sektora i turističke privrede u Arilju, čačku, Vrnjačkoj Banji, Vršcu, Vladičinom Hanu, Zaječaru, Nišu… – s ponosom ističe.
A kad se program i obuka završe, pa preduzeće počne da radi, predstavnik Startist fonda obilazi saradničko preduzeće u Srbiji, na licu mesta se uverava da li je do kraja ispoštovan projekat i posle toga otpisuje zajam. Švedska firma je uslovljena da odradi posao i na dobrobit saradničkog preduzeća, odnosno uspešnost celog posla meri se profitabilnošću i švedskog i saradničkog preduzeća.
– Utisak o nama je iznad očekivanja. Ni sa jednim švedskim privrednikom nisam otišla, a da se on vratio nezadovoljan i razočaran. Naprotiv. Narod nam je jako gostoprimljiv, hrana dobra, vina kvalitetna, imamo veliki šarm i to je dobra baza za našu konkurentnost. Imamo prednost i zbog toga, jer je srpska privreda u Evropi, što znači da možemo da radimo sa kratkim rokovima isporuke za evropsko tržište, manje serije i količine, imamo jako dobre cene i izuzetno visok kvalitet – ističe naša sagovornica.
Sve ovo Tanja Janjić za srpske firme radi besplatno. Uslugu naplaćuje svojim švedskim naručiocima, pa bi bilo neposlovno činiti to i sa srpskim. Uz to, klijent i na taj način mora da bude siguran u njenu lojalnost, objašnjava nam. Ali, osim što i u ovim poslovima donosi veliku korist našim preduzećima, ona je do sada organizovala dolazak različitih privrednih delegacija u ovu severnu zemlju, Privredne komore Srbije, Agencije za mala i srednja preduzeća, na nedavno održanom Forumu internacionalnih žena okupila je 26 privrednica sa Balkana, kroz svoje članstvo u ovdašnjem Rotari klubu pokušava da promoviše program stvaranja socijalne platforme i preduslova da svaki pojedinac koji je bez posla iskoristi sopstvene resurse…
– Rođena sam ovde i identitet osećam ovde u Švedskoj, ali se istovremeno osećam bogatijom od drugih, jer imam sopstvenu mrežu i prijatelja i partnera i ovde i u Srbiji – veli na kraju.
