U vreme kada je Slobodan Milosevic obecavao svedski socijalizam jedan nas Toplicanin dosao je iz Malmea i ponudio drzavi „patent“ kako da napravi pare – svedska industrijska sela.
Desetak godina kasnije, umesto 10 hiljada dolara dohotka po stanovniku, nasi gradani imaju najniza primanja u Evropi, a zagovornik socijalizma svedskih boja se nalazi na haskoj poternici. Ali, Slobodan Petkovic i dalje ne odustaje od svog projekta industrijskih zona po skandinavskom receptu, smatrajuci da one mogu biti pokretac naseg privrednog razvoja.
Bez drzave se ovaj projekat ne moze realizovati. Ali, kao sto ni prethodna socijalisticka vlast nije imala previse sluha za ovu ideju, tako ni ova nova kao da ne vidi kljucne prednosti „svedskih industrijskih sela“, kaze Petkovic.
Primeri Bratislave i Vroclava
Recept je jednostavan. Na prilazima gradova treba formirati zone povrsine izmedu 100 i 200 hektara, dovesti svu potrebnu infrastrukturu i izgraditi postrojenje za preciscavanje otpadnih voda. Zainteresovana preduzeca bi lokacije dobijala besplatno, uz uslov da u roku od devet meseci izgrade proizvodnu halu ne manju od hiljadu kvadrata. Švedsko industrijsko selo
„U Srbiji smo evidentirali 130 takvih zona, a samo Beograd ima cetiri moguce lokacije. Zaposljavale bi desetak hiljada ljudi i mogle da imaju godisnji obrt izmedu 2,5 i 10 milijardi dolara“, tvrdi Petkovic.
Industrijske zone Srbije bi bile pravi gradici sa hotelima, restoranima, benzinskim pumpama. Vodilo bi se racuna o zelenim povrsinama i jedino sto bi ih razlikovalo od bilo kog mesta, jeste to sto se u njima ne bi stanovalo.
Da ovakva „industrijska sela“ nisu samo masta u zemljama tranzicije potvrduju primeri Bratislave i Vroclava gde se dosta ucinilo. Kod nas je potrebno mnoge zakone prilagoditi da bi se privukao kapital u ove zone. Slobodan Petkovic predlaze da se formira jedna komisija sastavljena od predstavnika vlade i nevladinog sektora kako bi se ovaj projekat ukljucio i u Pakt za stabilnost jugoistocne Evrope i deo sredstava koji ce na donatorskoj konferenciji biti obezbeden nasoj zemlji otisao za „svedska industrijska sela“.
Posto su doskorasnje stranke opozicije samo deklarativno bile zainteresovane za ove projekte, Slobodan Petkovic je, da bi promovisao svoje ideje, pocetkom prosle godine osnovao Republikansku partiju, ciji je i predsednik.
„Kada o ovim stvarima pricam sa obicnim ljudima svi me razumeju. Kada pocnem da objasnjavam prvacima stranaka shvatim da su oni svi ponikli u planskoj ekonomiji i da ne znaju sta znaci prava trzisna privreda“, zali se Petkovic, koji u Svedskoj jos uvek ima jedan hotel i fabriku za pravljenje jarbola.
Bezbolno ukljucivanje u Evropu
Uz poreske olaksice i jasne i sigurne vlasnicke odnose bez uplitanja birokratije, ovakve industrijske zone bi postale privlacne ne samo za inostrane investitore vec i za domace firme. O zoni bi brinulo akcionarsko preduzece, koje bi svoje deonice do 50 odsto moglo i da proda na trzistu.
Petkovic smatra da je vaucerski nacin privatizacije, koji se zagovara, neprimenjiv u nasim uslovima, jer je privreda razorena ratom, i sankcijama, ali i apatijom celog drustva. Kako kaze Petkovic, Republikanska partija smatra da je resenje privatizacija po principu nacionalne trzisne ekonomije. Jugoslovenska privreda vredi izmedu 250 i 300 milijardi dolara. U drzavnim rukama treba ostaviti 20-30 procenata, a ostatak preduzeca prodati nasim ljudima u zemlji i inostranstvu na kredit od 50 godina sa kamatom od tri do sest odsto. Na taj nacin u budzet bi se odmah slilo desetak milijardi dolara, tvrdi Petkovic.
Ovakva privatizacija, uz svedska industrijska sela ukljucice Srbiju bezbolnije u stroge trzisne standarde Evrope, porucuje predsednik Republikanske stranke iza koje, kako kaze, stoji i deo nasih ljudi koji godinama zivi i radi u inostranstvu.
