Lična arhivaOtac Bogdan Milić (33) iz Srbije već je imao priliku da se predstavi parohijanima u Melburnu, duhovnim predavanjima koja su organizovana onlajn.
Ukoliko sve bude teklo po planu, otac Bogdan bi trebao da bude novi sveštenik u Crkvi Svete Trojice u Branzviku.
Bio je to povod za vrlo zanimljiv razgovor.
Kako ste se odlučili da dođete u Australiju?
– Pre odlaska na postdiplomske studije u Rusiji nisam razmišljao da mogu na dugo da odem iz Srbije. Međutim, verovatno je nešto u meni sazrelo, neke stvari su se u mom razmišljanju promenile, da je nekada korisno otići, iako je to u nekom trenutku teško i bolno. U razgovoru sa suprugom Radmilom, nakon povratka iz Rusije, počeli smo da razmišljamo o odlasku na zapad. Tako smo se odlučili da napravimo prvi korak, da se javimo vladici Siluanu, da mu se stavimo na raspolaganje i vidimo kakve su potrebe za sveštenicima u Australiji. Nakon toga se sve odvijalo svojim tokom. Upoznali smo se s vladikom Siluanom. On je izuzetno prijatan čovek. Ranije sam imao prilike da slušam njegove besede, putem društvenih mreža, a kada smo se i lično upoznali, razgovor je bio pun uzajamnog poverenja, razumevanja i mogu da kažem prvo očinske ljubavi, a potom i bratske ljubavi u gospodu i svešteno služenju.
Vladika Sliuan vas je proizveo u čin sveštenika?
– Tačno. Inače, u svešteni čin đakona rukoprizvao me je vladika Žički, gospodin Justin na svetog Dimitrija u Čačku. Zanimljivo je da je vladika Siluan rekao da će me rukopoložiti kad dođe u Srbiju, nakon Sabora, i to 16. juna ove godine. Tog dana smo proslavljali svetog mučenika Lukijana, i svetog Dimitrija carevića. To se odigralo u manastiru Lelić, gde su mošti svetog vladike Nikolaja.
Gde ste rođeni?
– Rođen sam u Užicu gde sam sada sveštenoslužitelj, gde sam bio i postavljen za đakona, a odrastao sam nedaleko odavde, u Požegi. Tu sam završio osnovnu školu, a srednju, Bogosloviju svetog Kirila i Metodija, u Nišu. Osnovne i master studije sam završio u Beogradu, a postdiplomske studije sam nastavio, gde se nalazim i danas,u Moskvi.
Kako ste se odlučili za sveštenički poziv?
– Ja sam prvi iz moje uže i šire porodice, koji se odlučio da bude sveštenik. Nekako od samog detinjstva sam želeo da budem sveštenik, kao da drugog puta nije ni bilo. Kao izuzetno mali sećam se da me je baka vodila i da sam voleo da idem u crkvu. Tada je u požeškoj crkvi starešina bio sveštenik Nenad Veličković, koji me je uvek savetovao i koji me je i pitao da li razmišljam da budem sveštenik. Kako sam to želeo, on mi je pomogao da krenem tim putem i upišem Bogosloviju.
Kada ste upoznali buduću suprugu?
– Suprugu Radmilu (28) sam sreo kad sam upisao master studije, a ona je tada upisala fakultet. To je ljubav iz studentskih dana. Ona je takođe, završila osnovne i master studije na Bogoslovskom fakultetu i danas predaje veronauku. U braku smo od 2019, i bog nas je blagoslovio, tako da čekamo bebicu. Supruga je u četvrtom mesecu trudnoće.
Koliko je odmakao proces dobijanja vize za dolazak u Australiju?
– Prvih 34 dana, koji su minimalni za dobijanje vize, ističu 13. septembra. Nakon toga možemo svaki dan da očekujemo papire. Istina, sad sve zavisi od australijske administracije. Teško je očekivati da će biti brzo rešeno, ali krajnji rok je sedam meseci, odnosno mart 2023. Od toga zavisi da li ćemo doći nas dvoje, ili nas troje. Mi bi svakako želeli da dođemo zajedno i nadamo da će to biti ove godine.
Kako je došlo do toga da budete sveštenik u Branzviku?
– U razgovoru sa vladikom Siluanom sam se stavio na raspolaganje, gde on smatra da je najpotrebnije da budem. Vladika je već tada imao zamisao gde bih bio najpotrebniji i kad sam se izjasnio, on je rekao da me vidi u Melburnu,u Branzviku iCrkvi Svete Trojice. Putem interneta sam pogledao gde se crkva nalazi i svidelo mi se kako izgleda, u anglikanskom stilu. Ono što znam o gradu, to je da ima 35.000 do 40.000Srba. Sem Svete Trojice u okolini ima osam, devet crkava i što me veoma raduje, jer me to navodi na zaključak da naši ljudi vole crkvu, boga i svoj narod. Pričao sam i sa ocem Miloradom, na koga me je vladika uputio, i rekao mi je da se nada da ću uskoro doći i da će mi tu biti lepo. Ono gde vidim sebe i gde smatram da ako tako budem radio da neću pogrešiti, to je propovedanje jevanđelja i reči božje.Mislim da svaki sveštenik koji to radi je na pravom putu i negreši. Ako na tom temelju postavimo stvari, onda će i sve ostalo da dobro dođe.
Da li ste u obavezi da provedete određeno vreme u Australiji?
– Tu pojedinost ne znam, ali ono što znam, mi nismo planirali da dođemo da budemo malo, pa da se vratimo u Srbiju. Planirali smo da ostanemo. Vidimo koliko ovaj proces traje dugo, koliko tu ima iskušenja, tako da na ovo ne gledamo kao na neku eskurziju, bilo bi neozbiljno sa naše strane ako bi smo to tako shvatili. Na ovo gledamo kao na život, poziv i poslušanje.
Nostalgija
– Ukoliko se čovek preokupira pravim stvarima onda neće toliko vremena da ga muči nostalgija. Na neki način, naše, srpske zajednice u Australiji, ja vidim kao oaze gde se oseća srpski duh, tradicija, srpski jezik, i sve to sigurno može da ublaži nostalgiju. Ali, najbitnije je da se čovek u svom srcu ne otuđi. Da se ne otuđi ni od svoje zemlje, niti od svojih bližnjih. Onda nas ni ta kilometarska daljina neće učiniti da nas razdvoji od svojih ljudi. Kad sam bio mlađi, slušao sam jednog pesnika iz Srbije, Marka Šelića Marčela koji kaže: “Granice nisu ništa drugo, samo linije u atlasu, ali jesu stvarne kad idu od srca ka srcu“. Tako da verujem da nostalgija neće biti tolika da nas opteretiti – iskreno će otac Bogdan.
Pomoć supruge
Koliko će supruga biti u prilici da vam pomogne u crkvenoj opštini?
– I ovde mi pomaže, kao i ja njoj. Funkcionišemo kao porodica, tako da se nadam da će to tako da bude i tamo. Ona je od malih nogu u crkvi, završila je fakultet kao i ja, poznaje crkvu i ustrojstvo, tako da mi je umnogo lakše, jer teneke stvari, koje su suštinske za naš poziv,supruga poznaje. I to što je prihvatila da sad idemo na najudaljeniji oltar srpske crkve, vidim njenu zrelost i ozbiljnost. Nesumnjivo je da će biti od pomoći, ne samo meni, nego i našem narodu tamo, vezano za našu tradiciju, folklor i ostalo.
Poruka zajednici
– Prenesite moje pozdrave ljudima, i braći sveštenicima u Australiji. Radujem se da vas što pre vidim, da što pre dođemo i objavljujemo carstvo nebesko, da pričamo o crkvi i bogu, da se držimo naše tradicije, da se trudimo da iz dana u dan budemo bolji i da budemo u zajednici sa bogom. Zamolio bih naše ljude da se mole za moju porodicu da sve bude kako treba i da se vidimo kada sve bude gotovo vezano za vizu – poručuje otac Bogdan.
