U Bajinoj Bašti nedavno je održan semodevni seminar profesionalnog usavrašavanja nastavnika srpskog jezika i kulture iz dijaspore pod nazivom „Skamija“. Seminar je održan pod pokroviteljstvom Ministarstva dijaspore Republike Srbije i nevladine organizacije „Ramondija Serbica“. Odazvalo se se tridesetak nastavnika dopunskih škola iz Švedske, Švajcarske, Velike Britanije, Makedonije i Albanije.
Tri seminara za 11 godina
– Za poslednjih 11 godina, koliko sam u dopunskoj nastavi, ovo je treći seminar za nastavnike koji se organizuje u matici i taj statistički podatak dosta govori. Pohvalno je što je Ministarstvo za dijasporu, zajedno s nevladinom organizacijama, sufinasijer i pokretač ovakvih skupova. Važno je takođe istaći da i Ministarstvo dijaspore ima pravo da se bavi segmentom obrazovanja svog rasejanja zato što osim škola koje organizuje Ministarstvo prosvete, postoje i škole koje su samoorganizovane širom dijaspore. Nadam se da ćemo dobiti i svoju veb-stranicu i time će biti olakšana naša pedagoška komunikacija – kaže Violeta Brakus iz romanske Švajcarske.
Na ovom skupu nije bilo predstavnika sedme sile, izuzev reportera „Vesti“, a ovom prilikom prenosimo utiske koje su iz Bajine Bašte poneli profesori Mirjana Jovanović-Lazić, Zoran Ajković, Zorka Jovičić i Violeta Brakus.
– Organizovanje ovakvog sastanka bilo je neophodno – smatra Mirjana Jovanović-Lazić iz Velike Britanije. – Vrlo je važno što smo se sreli, upoznali, razmenili mišljenja i iskustva. Nadam se da će sve što je na seminaru izneto biti negde zabeleženo i prosleđeno do onih koji to treba da čuju.
Poučan primer Vojvodine
– Nadam se da su nastavnici otišli odavde s jednim pozitivnim iskustvom i da je seminar imao efekta i rezultata – kazala je za „Vesti“ Nataša Dobrić, koja je bila jedan od predavača.
Ona ističe da je prenela iskustva koja oni imaju u Vojvodini u radu sa decom čiji matrenji jezik nije srpski. Takođe je naglasila da je ta nastava dosta slična s dopunskom nastavom u dijaspori.
Ona ističe da se jasno videlo da postoje razlike u finasiranju dopunskih škola.
– Retki su primeri, kao što je to recimo u Švedskoj slučaj, da migrantske nastavnike finansira država. To nije slučaj s nama u Londonu. Mi smo samoorganizovani i faktički prepušteni sami sebi. Posebno je bilo interesantno na seminaru pratiti metodičke inovacije koje smo imali prilike da upoznamo. Predložili smo da se pri nekoj instituciji organizuje banka podataka svega onoga što jednom profesoru maternjeg jezika u inostranstvu može da koristi u radu jer smo tamo vrlo često u pojedinim sredinama svetionici srpskog jezika, kulture i tradicije – kaže Mirjana Jovanović-Lazić i dodaje:
– Volela bih da dobijemo kontakt osobu s kojom ćemo moći da komuniciramo, bilo da je ona iz Ministrastva prosvete ili dijaspore sasvim je svejedno.
Zoran Ajković koji je predstavljao srpsku školu iz Skadra (Albanija) prvi put je na jednom ovakvom seminaru i mnogo mu je, kaže, koristio.
– Posle 74 godine ponovo smo otvorili našu školu i to zahvaljujući Ministarstvu dijaspore, koje nam je i sufinasijer. Škola radi u okviru udruženja „Morača“.
Pored njega, u ovoj školi, srpski jezik predaje i profesor koji dolazi iz Nikšića. Kaže da imaju 50 đaka i da im država Albanija ni na koji način ne pomaže.
– Kada smo prošle godine otvarali školu došli su novinari i TV stanice da to zabeleže i na tome je sve ostalo – priča Zoran Ajković.
Zorka Jovičić iz Švedske takođe smatra da je seminar bio koristan i potreban.
– Očekivala sam samo da budemo brojniji, da ću ovde videti i čuti iskustva više mojih kolega sa bogatim programom tema – kaže Zorka. – Ali, da ne sitničarim, i ovo je bilo vrlo korisno jer smo na predavanjima dobili mnogo novih informacija.
