Deca su nam radost i ukras sveta, a u danu slavljenja Svetog Save ulepšala su rezidenciju ambasadorke Srbije u Parizu, Nataše Marić koja im je širom otvorila vrata i omogućila da održe Svetosavsku akademiju, koja je bila svojevrsno nadmetanje u recitovanju i svemu naučenom u dopunskim školama na srpskom. Tog predvečerja, bez obzira na to gde je ko rođen, govorilo se samo srpski i šteta što svemu tome nisu mogli da prisustvuju svi koji su hteli, a nisu mogli da dođu zbog štrajka pariskih prevoznika.
To da svi govore srpski bio je zadatak učiteljica Milije Jevremović, Tamare Nacik, Ljiljane Simić, Katarine Strailović, Slavice Milić i Blaženke Trivunčić, koordinatora nastave pod nadležnošću Ambasade Srbije, Ljubice Burgić koja pripada školi parohije „Sv. Sava“ i Katice Pavlović iz Školskog centra „Jelena Anžujska“. Naravno da su svi đaci kolekcionari petica, zato je program veselo žuborio, a i usijao dlanove mama, tata i njihovih mama i tata, svi ponosni što im naslednici uče i neguju srpstvo.
– Svetosavska akademija se održava u okviru Dana Svetosavlja i u organizaciji je Saveza Srba Francuske i Udruženja Singiart-Mondo kult. Program je autorski od strane učiteljica, a izvođači su deca i treba im čestitati na trudu – naglasio je profesor Petar Gojković, „dirigent“ ove lepe priredbe.
Mališani vole Svetog Savu, lakše im je otpevati „Uskliknimo s ljubavlju“ od bilo koje dečje pesmice i, neka se zna, nimalo ne zapinju. Za ovu priliku su se i uredili, jedni u crvenim, drugi u belim bluzicama i košuljama, bilo je i kostimiranih, a maleckom Stefanu Petroviću naprasno narasli gusti brkovi, ne može Karađorđe bez brkova.
I onda udri po pesmicama, svaka lepša od lepše. Na primer:
– Uvek je hladno na Sv. Savu/ svuda je sneg, svuda je led/ a nama praznik obasja glavu/ i srca nam prelije med.
Istina, nije bilo ni snega ni leda, ali zato je jeste meda i ne samo da je dečja srca prelilo, već i ambasadorke Marić i svih drugih odraslih čika i teta, zato su i svi bili nasmejani. Deca su dodala:
– Sveti je Sava svetlo u tami/ koje za nas večito sja/ ne smemo biti tužni i sami/ čuva nas on, čuva od zla.
Školski centar „Jelena Anzujska“ je na Akademiji predstavio kolektivni rad dece i odraslih.
– Deca su pričala o životu Svetog Save, uz klavir pevala „Ko udara tako pozno“, Atina Pavlović je izabrala „Crven cvete“, a roditelji i njihovi prijatelji su se potrudili za vizuelni ugođaj. Tako je Dobrica pomogla u nabavci materijala, šnajderka Sanja je šila srednjovekovne kostime, roditelji su pomogli u izradi kostima, kruna, venčića, a ponajveću pomoć pružila je direktorka Centra Katarina Mijić – nabrajala je učiteljica Katarina Pavlović.
Odmiče program i vidi se, i oseti, da „deca dobro uče, kad odrastu da se lako odluče“.
Za trud, aplauz je dodeljen učenicima: Valentini, Vladimiru, Stefanu, Jasmini, Nikoli, Maji, Justini, Leni, Atini, Maksimu i Uni.
Deca nam vidljivo rastu i, iako daleko od matice, dokazuju da su njeno seme koje im pomaže da vole poreklo, pretke, Srbiju koju danas smeštaju u srce i koju će, što su zajedničke želje generacija, nositi u sebi na svom celom životnom putu.
Duša trepti, oči sjaje
Ove školske godine su mali đaci usavršili sve lekcije o Svetom Savi, on im je fenjer, predvodnik je, s njim se ne skreće s puta, Sava pomaže da se odraste i u svemu bude ispravan. Tako, kad pred ikonu Svetog Save stane Ksenija Lukić, kroz stihove joj „duša trepti, oči sjaje“.
Iva Lazarević je uverena da se „đaci duhovno rađaju svake školske slave“,
Sveci zaštitnici
Svaki đak je kroz recitacije predstavio i svoju slavu. Luka Mijatović ističe da je Sv. Alimpije pravi zaštitnik, Katarinu Vujačić-Ritali čuva, štiti i blagosilja Sv. Spiridon. Sv. Petka je omiljena porodici Lazara Miloševića, a Sv. Nikola je podario zdravlje i srećan život Vuku Đorđeviću i Aleksandru Panteliću. Ugodni život donosi Sveti Jovan, tako je istakla Emilija Životić, dok je Maša Jovanović taj dan nazvala Jovandanom. Aleksa Stevanovski slavi Vavedenje presvete Bogorodice, a kako Luka Vujčić slavi leti, moli Sv. Stefana Letnjeg da mu sreća kao ptica doleti. Đurđevdan je majsko-prolećni, zdravlje i radost deli Mioni Grozdić.
Moćni glasovi
A kako je lepo bilo kad su Viktorija Stefanović i Anđela Duval Lazić povele pesmu o Svetom Savi i refren prepustile svim drugarima. Ili kad Teodora Stanisavljević (specijalna Svetosavska nagrada društva „Sv. Sava“), Vuk i Doris Đurđević kroz stihove, naširoko i nadugo ispripovedaju skoro sve o životnom putu Sv. Save, što je zvučalo kao najbolje naravoučenije, a držeći u ruci ikonu Sv. Save, Jovana Spasić, zasigurno prvi glas srpskih dijasporskih đaka, glasno i moćno otpevala je „Rasti, rasti, moj zeleni bore.
Чланак Svetlo koje za nas večito sja се појављује прво на Vesti online.
