Po tradiciji, vojno groblje Tije, tridesetak kilometara udaljeno od Pariza, i ove godine označeno je kao sveto mesto za sve one koji se s pijetetom sećaju svojih predaka, stradalnika i ratnika ranjenih od 1914. do 1918. godine i preminulih u bolnicama Pariza. NJih 873, Srbi solunci i jedan Albanac Esad Paša, tu počivaju u miru, poredani u nizu, čuvani od naslednika koji ih za Vidovdan zajedno posećuju odajući počast hrabrosti i rodoljublju. Na ovo mesto svetosti, blaženstva i pokoja došli su barjaktari. Srpsku trobojku dugu stotinak metara između spomenika razvio je Jelenko Niški Stojanović. Na improvizovani sto postavljeni su krst, molitvenik, sveća, kolač, žito i vino. Prota Nikola je držao pomen u dubokoj tišini, spominjao je trajno sećanje i pozivao da se svi Gospodu pomole. čulo se: „Aleluja“, „Oče naš“ i „Vječnaja pamjat“, a govorio je:
– Ovo sveto mesto je mesto našeg sećanja i molitve, a i odluke srpskog naroda da se brani ognjište, crkva i porodica. Spomenimo i prijateljskuzemlju Francusku, koja nas je primila i omogućila večni počinak.
Zatim je održan mali pomen pre nekoliko dana preminulom soluncu, 105-godišnjem Aleksi Radovanoviću iz Marića kod Medveđe, kratke pozdravne besede imali su Aleksandar Tešić čaruga, Ivan Niklanović, Petar Milić i Slavica Loran, a prijateljima Francuzima dodelena su odličja.
Na centralno mesto groblja, ispod srpske trobojke, vence i cveće su položili: Ravnogorski narodni pokret, Udruženje ratnika srpsko-francukog porekla „Petar I“, Srpski kulturni klub „Sv. Sava“, Republikansko udruženje starih ratnika „Anri Barbus“, Društvo za negovanje tradicije Srbije do 1918. godine, Udruženje boraca K.J.V. „Draža Mihailović“, Pokret veterana Srbije i pojedinci.
Nakon fotografisanja, uz malu zakusku nastavljeno je druženje i evociranje uspomena, a iznad svih izdigla se želja da se sećanje na solunske i druge borce prenosi sa kolena na koleno.
