Na Svetosavskom balu u Parizu lepe su bile dame, ali i gospoda: one u toaletama, oni u smokinzima i zaštitničkog ponašanja. A brod plovi ispod osvetljenih mostova, Sena ga ljuljuška.
Bio je ovo četvrti Svetosavski bal, organizovali su ga Komisija za kulturu i obrazovanje pri Skupštini dijaspore Francuske, bolje reći njen predsednik Petar Gojković, a „aminovalo“ je Ministarstvo dijaspore koje je zastupala Tatjana Garčević. Doterane su bile diplomate (ambasador Simić, konzul Pavić, vojni ataše Dabić, kustos KC Papazoglu i njihove supruge, kao i svi naši dijasporci).
Na ulazu u brod „Bato muš“, vlasnika Radeta Matovića, goste je dočekala pogača i so. Na prve zvuke „Uskliknimo s ljubavlju“, poput operskih pevača pustili su glas svi okupljeni, a u nastavku, ako se ne računa voditelj iz Beograda Nikica Kurko, predsednik Skupštine dijaspore Miloš Janković bio je jedini govornik uz moto: „Uživajte i lepo se osećajte“. Naravno, ko je došao, naumio je i da se provede – kraljevski, a putokaz su im bili mladi iz „Mladosti“ koji su odigrali „Kraljevsko kolo“ kao da su na dvoru rođeni.
To da se dobro jelo i pilo, podrazumeva se, ali je iznenađenje da su se svi dobro snalazili u valcerima i drugim gradskim plesovima.
Oduševljeni gosti
– Prvi put sam u Parizu i na Seni. Pamtiću ovo ceo život – rekla je mlada gošća iz Beograda Marija Milošević.
Parižanin Alen Gvozdenović je dodao: „Odlično veče! Muzika, pesma, ples, trebalo bi više ovakvih provoda. Siguran sam, i da nas vidi, sveti Sava – bilo bi mu drago“.
– Vežbali smo celu godinu! – primetio je lekar Sveto Petrović, koji je na ovaj srpski skup doveo poznatog psihijatra profesora Serža Bernštajna, pa drugara Pola Kilikona… A među nama i Amerikanka, Kanađanin, Špankinja, Rus, Poljakinja, Belgijanac, Hrvat, Mađar – svi prijatelji.
Programu nije bilo zamerki: odlično su pevali Noela Grujičić, Petar Gojković, štimung majstor Stanko Marinković i Lor Preša. Pratili su ih balski orkestar i „Lulu džin“, a umetnički ples izveli su članovi beogradske škole „Natalija i Ivica“. Ipak, sve to na jednu stranu, a na drugu trenutak kad je harmonika dala znak da počinje „Moravac“. U isti čas poskočili su stari i mladi i pravo je čudo da se od tog „zemljotresa“ lađa nije prevrnula.
