Svake godine, više od milion žena širom sveta dobije dijagnozu ginekološkog karcinoma, skupa karcinoma koji potiču iz reproduktivnih organa i uključuju rak jajnika, materice/endometrijuma/maternice, grlića materice, vagine i vulve, kao i retke tipove karcinoma. Međutim, zbog lokacije tumora i prirode simptoma i tretmana ovih karcinoma, pacijentkinje sa ginekološkim karcinomima mogu se suočiti sa društvenim stigmama.
Ovogodišnja kampanja povodom Svetskog dana ginekološke onkologije koji se širom sveta obeležava 20. septembra, pored prevencije i unapređenja lečenja, baca svetlo na često zanemarenu temu koja duboko utiče na život žena sa ginekološkim karcinomima: stigmu.
Udruženje Ženski centar Milica organizovalo je povodom Svetskog dana ginekološke onkologije skup koji je okupio pacijente, stručnjake i predstavnike države u cilju unapređenja prevencije i lečenja ovih bolesti.
– Stigma je nešto sa čim se svi pacijenti sa karcinomom mogu suočiti pre ili kasnije, ali može biti češća kod pacijentkinja sa ginekološkim karcinomima, zbog društvenih i kulturnih faktora uključujući mizoginiju, ageizam ili tabu o razgovoru o reproduktivnim organima. Sam razgovor o reproduktivnom zdravlju je kod nas tabu tema. Odlazak kod ginekologa, u malim sredinama često se povezuje sa trudnoćom ili nekom opakom bolešću , zato se krije i odlazak i bolest. Pogrešna shvatanja o obolevanju od raka grlića materice, često se dovodi u vezu sa promuskuitetom što za posledicu nosi diskriminaciju samih pacijentkinja. kaže Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra Milica.
Rak grlića materice je u velikoj meri preventabilan zahvaljujući HPV vakcini. Vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) pruža efikasnu zaštitu od raka grlića materice. Rana dijagnostika znači bolju prognozu: simptomi ginekoloških karcinoma, kao što su neregularno krvarenje, bol u karlici i nadutost, često se zanemaruju. Isticanje važnosti obraćanja pažnje na ove simptome i konsultacija sa lekarom je od suštinskog značaja.
Savremena terapija karcinoma grlića materice uključuje kombinaciju hirurgije, hemioterapije, radioterapije, ciljane i imunoterapije. Personalizovana medicina i ciljana terapija daju nove nade pacijentima sa uznapredovalim oblicima bolesti. U Srbiji, inovativna terapija još uvek nije dostupna za pacijentkinje sa metastatskim karcinomom grlića materice.
Prema projekcijama Globocana za 2020. godinu, od 40 evropskih zemalja, Srbija se nalazi na trećem mestu po oboljevanju i umiranju od karcinoma grlića materice.
Rizik za nastanak cervikalnog karcinoma u Srbiji u odnosu na druge evropske zemlje veći, a rizik od umiranja dvostruko veći u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, 2021. godine registrovano je 1.085 novoobolelih i 424 žena umrlih od karcinoma grlića materice u Srbiji. Skrining i HPV vakcinacija mogu smanjiti učestalost raka grlića materice za do 70%.
– Grupacija pacijentkinja sa metastatskim karcinomom grlića materice, nažalost, kao jedinu terapijsku opciju i dalje ima samo hemio i radioterapiju. Zato je Ženski centar Milica, uz podršku Stručnog veća 19.juna 2024. podneo Inicijativu za stavljanje imunološke (pembrolizumab) i biološke(bevacizumab) terapije na listu lekova koji se propisuju i izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja (RFZO) u lečenju pacijenata sa R/P/M (rekurentnim, perzistentnim ili metastatskim) karcinomom grlića materice – kaže predsednica ŽC Milica Vesna Bondžić.
Imunoterapija i ciljana biološka terapija su pokazale obećavajuće rezultate u lečenju karcinoma grlića materice, posebno u slučajevima gde su tradicionalni tretmani poput hemoterapije i radioterapije bili neefikasni. Date terapijske opcije su dostupne u zemljama regiona Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji, naglasila je Bondžić.
– Nadamo se da će RFZO imati razumevanje kao što je imao u lečenju karcinoma dojke i omogućiti da se ove terapije uvrste na listu lekova pri sledećem zasedanju Centralne komisije za lekove. Ove žene, na žalost nisu imale priliku da se zaštite od HPV-a vakcinacijom, zato se nadamo da će imati priliku da što kvalitetnije provedu život sa svojim najdražima – dodaje predsednica ŽC Milica.
Skoro dvadesetak poslednjih godina, metastatski karcinom grlića materice se sa terapijskog aspekta smatra najzapostavljenijom bolešću među solidnim malignim tumorima u Srbiji, kaže NS dr sci med Jasmina Nedović internista onkolog UKC Kragujevac
Trenutno ove pacijentkinje se leče još pre dve decenije prihvaćenim hemioterapijskim standardom ciaplatina-paklitaksel, koja na žalost daje solidne ali kratkotrajne odgovore, sa medijanom ukupnog preživljavanja samo godinu dana od momenta registrovanja udaljene bolesti, navela je ona.
– Klinička praksa u našoj zemlji nameće potrebu za uvodjenjem pembrolizumaba u algoritam sistemskog lečenja metastatskog, perzistentnog ili rekurentnog karcinoma grlica materice za pacijentinje čiji tumori eksprimiraju PD-L1 receptore. Za pacijentkinje čiji tumori ne eksprimiraju ovaj biomarker standardnoj terapiji dodavanje bevacizumaba je važeći standard lečenja.
Predsednik Udruženja za ginekološku onkologiju Srbije Prof. dr sc med Aljoša Mandić naveo je da prema epidemiološkim podacima Srbija spada u zemlje gde se na prvih 5 mesta po incidenciji maligniteta kod žena nalaze sva tri ginekološka maligniteta, karcinom grlića materice, jajnika i endometrijuma odmah iza karcinoma dojke, pluća i debelog creva.
– Dijagnostika ovih oboljenja ne odudara od svetskih standarda zahvaljujući ulaganjima države na ovom polju. Stvar je organizovanja tog puta do dijagnostike, a potom od dijagnostike do modaliteta tretmana za koje je neophodna brojna angažovanost i koja se ne može ostvariti preko noći. Na žalost većina slučajeva se javlja u uznapredovalom obliku koji predstavlja neizvestan tok lečenja, a neke bolesti su preventabilne kao što je recimo rak grlića materice gde država ulaže velike napore u organizaciji kako programa skrininga tako i implemetacije HPV vakcinacije, ali ide dosta sporo – kaže prof. Mandić.
Modaliteti lečenja za onkološku pacijenktinju su u današnje vreme veoma raznovrsni, savremena nauka doseže do skoro svakodnevnih novih predloga i osavremenjavanja pristupa a koja su i finansijski veoma zahtevna.
Srbija je učinila dosta u obezbeđivanju mogućnosti primene savremene hemio/biološke i ciljne terapije na polju karcinoma jajnika uz sve dodatne zahtevne procedure koje se traže da bi se primenila takav vid tretmana jer današnji onkološki pristupi idu sve više u pravcu personalizacije medicine.
Srbija je dosta učinila u modernizovanju i primene zračenja kao modaliteta lečenja u nabavci savremenih tehnoloških proizvoda na tom polju, ali da je neophodno raditi na ranom otkrivanju bolesti i rešiti preopterećenost zdravstvenih kapaciteta.
Prim.dr sci. med. Marijana Milojević- Kovačević sa Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije kaže da pacijentkinje sa ginekološkim karcinomima definitivno imaju izuzetnu psihosocijalnu i iskustvenu podršku od strane udruženja pacijenata i strukovnih udruženja.
– Prvenstveno se radi na zastupanju prava onkoloških pacijentkinja sa ginekološkim karcinomima i zalaganje za bolju dostupnost savremenoj dijagnostici i lečenju uz očuvanje kvaliteta života pacijentkinja. Takođe postoji stalna potreba za različitiim vidovima podizanja svesti pacijentkinja o postojanju različitih ginekoloških bolesti, kao i o mogućnosti njihove prevencije i neophodnosti redovnih ginekoloških pregleda – kaže Milović Kovačević.
Cilj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za rak grlića materice do 2030. godine je eliminacija raka grlića materice kao javnozdravstvenog problema. Da bi se to postiglo, SZO je postavila tri ključna cilja koja svaka zemlja treba da postigne do 2030. godine, poznata koa ’’90-70-90’’ ciljevi:
- 90% devojčica potpuno vakcinisanih protiv HPV-a do 15. godine života.
- 70% žena podvrgnuto skriningu visoko preciznim testovima do 35. godine i ponovo do 45. godine života.
- 90% žena sa dijagnostikovanim preinvazivnim lezijama ili rakom grlića materice treba da dobije odgovarajuću terapiju.
Ovim ciljevima SZO nastoji da drastično smanji incidencu i smrtnost od raka grlića materice globalno do 20230.godine.
Prof. dr Ana Banko sa Medicinskog fakulteta u Beogradu navodi da je deci uzrasta 9-19 godina u Srbiji je o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje obezbeđena vakcinacija najsavremenijom devetovalentnom vakcinom protiv humanog papiloma virusa.
– Ova vakcina se skoro dve decenije primenjuje u svetu sa dokazanom efikasnošću u drastičnom smanjivanju incidencije karcinoma grlića materice. Ona sprečava infekciju devet najrasprostranjenijih HPV tipova, od kojih su sedam povezani sa karcinomima uključujući i karcinom grlića materice. – navodi prof. dr Banko.
– U Srbiji je nažalost od 2022. godine samo 6% dece vakcinisano protiv HPV, 75% devojčica i 25% dečaka.
– Pozivamo žene da posete svog ginekologa, urade redovni ginekološki pregled i Papa test, informišu se o metodama primarne i sekundarne prevencije. Ne čekajte na odobrenje partnera ili komšiluka , ne robujte predrasudama, ne dopustite da stigma i stid budu uzrok kasnog otkrivanja zdravstvenih problema ili čak i smrti.
Mi ćemo se kao udruženje koje zastupa pacijentkinje sa rakom dojke i ginekološkim karcinomima zalagati za bolju dostupnost terapijama i dijagnostici i raditi na tome da se edukacija o Zdravstvenoj kulturi započne još kroz školski sistem– kaže Vesna Bondžić.
Post Views: 18
